NEKA MNOGO LEPA ŽENA VISI NA NEBU: Mit o ŠUMSKOJ MAJCI s istoka Srbije od koga se LEDI KRV! Opseda LOŠE MUŠKARCE i štiti žene!

Najpoznatije mitološko biće sa kojim se susrećemo u kulturi Vlaha, jeste Muma Paduri - ženski, demon, gospodarica šume i zaštitnica žena.

"Neka žena, mnogo lepa, visi na nebu"

Dragoslav Milić, meštanin sela Bukovska u blizini Kučeva, kaže da se sa Mumom Paduri nikada nije susreo lično, ali govori o iskustvu svog teče. Prema predanju svog rođaka, Dragoslav prepričava kišni dan po kom je grupa od troje-četvoro meštana u šumi sekla drveće. U jednom trenuku, kiša je počela da pljušti i radnici su obustavili seču, a zatim i našli žbunje u kom su se sakrili. Čekajući da se kiša smiri, Dragoslavov teča je zaspao. Posle nekog vremena, prijatelj radnik, snažnim trzajima ga je budio. Nakon što je otvorio oči, imao je šta da vidi: "Neka žena, mnogo lepa, visi na nebu. Čudo koliko je lepa, milina da je pogledaš. Posle nekoliko minuta, čula se buka i ona je samo nestala." Najstariji među radnicima, tada je upitao: "Je li, deco, je l’ ste videli?" - "Videli smo, ali ne znamo šta je" - usledilo je. "E, to vam je Muma Paduri."

"Kada se ona smeje, šuma puca"

Baka Dušanka Višnjić iz sela Voluja, već više od devedeset godina strepi od Mume Paduri. Kako ona kaže, "ako joj kažeš ružnu reč, ona počne da te gađa kamenjem". Osim toga, baka Dušanka priča i da je mnogo onih koje bi Muma Paduri zatekla u šumi i pokušala da ih poljubi. Ipak, najupečatljivije, kako za Dušanku, tako i za mnoge njene komšije, jeste pevanje i smeh ove mitološke žene: "Kada peva, peva slično kao koza koja po šumi doziva druge koze, a kada se smeje, cela šuma puca".

Muma Paduri - zaštitnica žena

Iako u selima istočne Srbije postoje i žene koje je se plaše, zapravo je čitav koncept ženstvenosti koji se i danas izuzetno neguje kod Vlahinja, zasnovan na legendi o Muma Paduri, koja opseda loše muškarce, a žene čuva kada je pozovu. Takođe, ona brine o plodnosti, pomaže da menstrualni ciklus dođe ranije, bude što kraći i bezbolniji, a kada ostanu u drugom stanju, čuva i njihovu decu.

Iz tog razloga, profesor Slobodan Zečević u svom radu "Mitska bića srpskih predanja" piše: "Smatrala se zaštitnicom bremenitih žena, koja ih često i napada pored toga što ih štiti. Pri lečenju dece, bajalice u istočnoj Srbiji često pominju Šumsku Majku. Iz tekstova jasno proizlazi koncept dobra i zla, odnosno da ona odnosi, ali i sprečava bolesti, naročito dečiji plač i nesanicu."

Mit o Muma Paduri će (izgleda) večito biti prisutan

Kako meštani sela Voluja i Bukovska i dan-danas tvrde, ako se nađete u gustim šumama istočne Srbije i tom prilikom čujete neki zvuk - nikako se nemojte odazivati, nemojte oponašati zvuk. Muma Paduri ne voli da se imitira, navode stanovnici istočne Srbije. Ona se tada naljuti, kreće da vas napada i gađa kamenjem.

Etnolog Aleksandar Repedžić smatra da će mit o ovoj demonki ostati večno prisutan u magičnoj kulturi Vlaha. Verovatno kroz različite urbane legende, gde će ona zameniti neko drugo demonsko ili mitsko biće. Međutim, sama njena predstava, sama priča o Muma Paduri, neće se toliko promeniti, koliko će se eventualno menjati njeno ime - objašnjava Repedžić.

Ovome svedoči i činjenica da se u Timočkoj krajini žene još uvek više puta godišnje ritualno okupljaju pored rečica u čast Šumske Majke. Na okupljanja vode i ćerke kako bi se legenda o Muma Paduri prenosila dalje.

Osim u istočnoj Srbiji, u Šumsku Majku se veruje i u Banatu. Takođe, u rumunskoj i bugarskoj literaturi Muma Paduri predstavlja mitološko biće koje se često može naći u narodnim pričama i verovanjima. Predstavljena je kao ružna žena koja se plaši ljudi i živi u šumama. Sinonim za Muma Paduri je Baba Cloanata, čiji se pandan može naći u slovenskoj mitologiji u liku Baba Jage.

(Kurir.rs/ National Geographic)

Bonus video: