Veliki post za Božić je počeo i trajaće 40 dana posle čega će se brojni vernici pričestiti u crkvi. On uvek počinje 28. novembra.
Post je najstarija ustanova ljudskog društva, ljudske zajednice. Post je na ovaj ili onaj način prisutan u svim istorijskim dohrišćanskim i pohrišćanskim religijama.
Ako je istina, a jeste istina, da je čovek HOMO RELIGIOSUS, onda je isto tako istina da čoveka kroz istoriju prati pored ostalog i ono što nazivamo, postom piše protojerej Srećko Zečević.
Prva Božija zapovest u Raju, bila je zapovest o postu. To je zapovest o nejedenju plodova sa drveta poznanja dobra i zla. I zapreti Gospod Bog čoveku govoreći: jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu, ali sa drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš (Post 2,16-17).
Ova zapovest je život i koja daje život čoveku i svetu. Držanje zapovesti je značilo – hranjenje Rečju Božijom. Ova zapovest nije ograničenje čoveka, ona je putokaz kako da se čovek odnosi prema tvorevini i prema Bogu. Demonska sila je došapnula Evi da je to ograničenje: Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu? A žena reče zmiji: mi jedemo roda sa svakog drveta u vrtu, samo roda s onog drveta usred vrta, kazao je Bog ne jedite i ne dirajte u nju, da ne umrete.
A zmija reče ženi: nećete vi umreti, nego zna Bog da će Vam se u onaj dan kada okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro i šta je zlo. I žena videći da je rod na drvetu DOBAR ZA JELO, i da ga je MILINA GLEDATI, i da je drvo vrlo DRAGO RADI ZNANJA, uzabra roda s njega i okusi, i dade mužu svome (Post 3,1-6).
Satana na ovaj način budi u Evi, tri osnovne potrebe ljudske prirode. Prva je potreba za hranom, rod je «dobar za jelo», druga je potreba za lepotom – «milina ga je gledati», i treće je da je drvo «drago radi znanja». Ovo su tri osnovne potrebe bez kojih čovek nije čovek i zato demon udara upravo na ova tri poriva i usmerava ih pogrešnim putem, preko zloupotrebe same Božanske reči.
On usmerava pogled prvih ljudi sa Boga, na tvorevinu, na prirodu. Dakle, tvoja je hrana u prirodi u kojoj živiš, lepota za tebe je lepota stvorenog sveta, a znanje je preko opštenja sa prirodom.
Prema rečima Biblije, satana je preko hrane porobio čoveka i postao njegov gospodar. Čovek je okusio od zabranjenog ploda i na taj način postao rob hrane, tako da je celokupna njegova egzistencija zavisila od nje. Bez hrane čovek umire; dakle, njegov život u potpunosti zavisi od hrane. Pa ipak, postom, odnosno uzdržavajući se dobrovoljno od hrane, čovek otkriva da ne živi samo od hleba.
Post je slobodan povratak ispunjavanju zapovesti koju je Adam prestupio . Prema tome, ova prva zapovest Božija data ljudima je zapovest o postu.
Hrišćansko shvatanje posta
Postoji više shvatanja posta: Prvo shvatanje je da je post neki stari običaj, neki stari zakonski propis. Ovo je pristup postu kao nečem spoljašnjem, što se ne dotiče samog bića čovekovog, prirode čovekove. Drugo shvatanje je izvorno, biblijsko.
Post je antropološka činjenica, on je činjenica ljudske prirode kao takve i onog što nazivamo zdravom ljudskom prirodom, a i onog što nazivamo palom ljudskom prirodom.
Post je jednostavno sastavni deo onog što nazivamo ljudskim etosom, načinom življenja i kao takav post je nešto što menja ljudsku filosofiju života.
Koliki je značaj posta vidi se po tome što je i Gospod Isus Hristos započeo svoje delo spasenja i iskupljenja roda ljudskog od greha, dugotrajnim postom i molitvom u pustinji od 40 dana. I time je jasno pokazao da i mi moramo početi pravi hrišćanski život postom i molitvom. Prvo post i ostalo sve dolazi uz post i kroz post.
Svojim primerom Gospod nam je pokazao koliko je post moćno oružje, tim oružjem je pobedio satanu u pustinji, a kroz to je pobedio i tri najveća satanska iskušenja, kroz koja satana ima slobodan pristup k nama, a to su: slastoljublje, častoljublje, srebroljublje.
Ono što možemo da konstatujemo kao činjenicu, iz konstatacije Evine, da je plod «dobar za jelo»; da je prva i najdublja potreba ljudska za hranom.
Bez hrane, ljudsko biće je nepostojeće. Zato je i bio u pravu filosof Fojerbah, kada je rekao da je čovek ono "što pojede". Samo što je on kao materijalista smatrao da je čovek telo i da se samo telesno hrani. Međutim, čovek nije samo telo i ne hrani se samo telesno, nego je čovek i duša i hrani se i duhovno.
Prema tome, od onoga što čovek jede, to on i postaje. Ako se samo telesnom hranom hrani, onda je prirodno da bude samo telesno biće. Ako se hrani i nečim drugim, onda će biti i nešto drugo, više od toga. Prvo iskušenje ljudskoj duši, prvi podstrek njen je, pitanje jela. Drugo iskušenje, pohot očiju – «milina ga je gledati». I treće iskušenje je potreba za znanjem, "drvo je drago radi znanja".
Hristos nas savetuje kako da postimo: A kada postite, ne budite sumorni kao licemeri; jer oni natmure lica svoja da se pokažu ljudima kako poste. A ti kada postiš namaži glavu svoju i lice svoje umij, da te ne vide ljudi gde postiš, nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno. (Mt 6,16-18). Nekada su se ljudi u znak radosti mazali uljem posle kupanja. Tako i mi treba da činimo, da budemo radostni kada postimo. Ovo ulje, označava i milosrđe, a naša glava je Hristos, koga treba pomazivati delima milosrđa, a lice, tj. čula, treba omivati suzama pokajanja.
Obično se misli da se post sastoji u uzdržavanju od zabranjene vrste hrane, ali to je samo polovina posta, sa ovom polovinom treba da bude udružena druga polovina, uzdržavanje od grešnih misli, dela i želja. Na taj način post je dvojake prirode, kao i čovek, telesni i duhovni. I tako, ova dva oblika posta sačinjavaju pravi post, koristan i za dušu i telo.
Od telesnog posta, bez duhovnog, slaba je korist. To je Bog otkrio proroku Isaiji još u Starom zavetu rekavši mu: postite, a za vreme posta se sudite i svađate, prezirete bližnjega svoga, prepuni ste laži i zlobe, kaljate usta svoja psovkama, hulite na ime Božije! Nemojte tako postiti...da li je takav post meni ugodan? Govori Gospod Isaiji (Is 58, 4-11).
Post nije ljudska izmišljotina, nego je božanska naredba i odredba. Post je i Božanski način života, jer Bog ne potrebuje hrane. Post nas približava anđelima, koji niti jedu, niti piju, post ukroćuje telo, da bi duša živela, dok ugađanje telu ubija dušu. Postom se čistimo od strasti, koje se rađaju ugađanjem telu.
Glavni cilj posta sastoji se u obuzdavanju tela, očišćenju tela i njegovih prohteva i jačanju duha i volje. Post je sredstvo dato nam od Boga, da njime kao uzdom, ukrotimo telo i potčinjavamo ga duhu. Dok takav odnos između tela i duha postoji, dotle će se život čovekov harmonično odvijati i biće u skladu sa vaskolikom vidljivom prirodom, u kojoj vlada savršena harmonija i poredak, blagodareći tome što nad prirodom gospodari i njome upravlja razumni Duh – Bog.
Gde se ovaj prirodni poredak naruši i razumni duh padne u ropstvo nerazumne stihije tela, tu nastaju fatalne posledice i poremećaji od kojih trpi sam čovek. Telo je dobar sluga, a zao gospodar.
Odnos prema hrani zavisi od stava koji čovek ima prema sebi i prema smislu života uopšte. Onaj koji smatra da je čovek telo i samo telo, i u vremenu i večnosti, brinuće se jedino za svoje telesno održavanje i zdravlje. Kod takvog sve je podređeno sticanju hrane i uživanju u njoj. Takav i kada se uzdržava, čini to isključivo tela i njegovog zdravlja radi.
Onaj pak, koji veruje da je čovek psihofizičko biće, tj. biće ustrojeno od duše i tela i koji prihvata večni smisao čovekov, brinuće se ne samo o negovanju telesnog zdravlja, nego i o svome duševnom i duhovnom zdravlju, svome zdravoumlju.
Post i medicina
Moderna medicina kao i savremena psihologija i psihoanaliza postale su na temelju eksperimentalnog poznavanja čoveka, potpuno svesne dubinskog jedinstva, uzajamnosti i međusobne zavisnosti duševnog i telesnog u čoveku. Telesni život i zdravlje zavise od duševnog; duševni i duhovni život pod velikim su uticajem stanja ljudskog tela.
Mnoge telesne bolesti imaju svoj koren u psihi, duševni poremećaji su često prouzrokovani telesnim manama i bolestima. To što je moderna nauka stekla posle dugog lutanja i traganja, često puta – zabluda i jednostranosti, Crkva je to vekovima znala, ukazujući upravo na post kao moćno sredstvo zadobijanja ravnoteže duševnog i telesnog i postizanja celovitog zdravlja.
Post nam otkriva svetinju hrane i hleba koga jedemo. Tek kad se čovek nečega liši, oseti i spozna njegov značaj.
Način uzdržavanja od mrsne hrane u toku posta
Po strogosti, ili načinu uzdržavanja, postovi se dele u pet kategorija:
- Potpuno uzdržavanje od svake vrste jela i pića, (prva tri dana Vaskršnjeg posta, i na Veliki Petak).
- Suhojedenije, uzimanje suve hrane (u sirovom stanju), ili samo hleba i vode, jedanput na dan.
- Post na vodi - uzimanje jela pripremljenih na vodi, bez upotrebe ulja za kuvanje. Poznat i kao "strogi post" pred Pričešće.
- Post na ulju - uzimanje jela pripremljenih na ulju, dva puta dnevno. Vino je dozvoljeno.
- Post na ribi, ovo je najblaži način posta.
Post ne samo da ima verski, tj. religijski karakter, post doprinosi očuvanju zdravlja i sprečavanju nekih oboljenja, mnoga istraživanja pokazuju da zapravo mnoge bolesti nastaju upravo kao posledica neuravnotežene ishrane. Hrana koja se koristi u toku posta slična je vegetarijanskom i mediteranskom režimu. Postom se tokom 40 dana uzdržavanja od namirnica životinjskog porekla, postiže poboljšanje i održanje zdravlja.
Višednevni postovi
Veliki, časni post (Vaskršnji post)
Petrovski post (Praznik- Sveti apostoli petar i Pavle 12. jul)
Velikogospojnski post (Praznik: Uspenje Presvete Bogorodice - Velika Gospoina od 14. avgusta do 28. avgusta)
Božićni post - od 28. Novembra do 7. januara
Jednodnevni postovi:
Svake Srede i Petka osim trapavih sedmica
Krstovdan, uoči Bogojavljenja 18. januar
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, 11. septembar
Vozdiženje časnog krsta - Krstovdan 27. septembar
Pravila posta
Vaskršnji post
Posti se na vodi, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava ulje i vino. Na Blagovesti (ukoliko ne padnu u Strasnu sedmicu) i Cveti, dozvoljena je riba. Dodatno razrešenje na ulje i vino je i na Obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja i na Mladence. Prva tri dana ovog posta (ponedeljak, utorak i sredu), do svršetka Liturgije pređeosvećenih darova, ništa se ne jede. Ko to ne može, jede hleb i tečnost (čaj ili kompot) i to tek posle večernje službe. Na Veliki četvrtak, jede se jednom dnevno i to posle svršetka Svete Liturgije. Na Veliki petak se ne jede ništa. Na Veliku subotu, po završetku Liturgije hleb i voda (suhojedenje).
Božićni post
U ovom postu, od 28. novembra do 7. januara: ponedeljkom, sredom i petkom postimo koristeći hranu spremljenu na vodi, utorkom i četvrtkom koristimo hranu spremljenu na ulju, subotom i nedeljom dozvoljena upotreba ribe.
Petrovski post
Tokom ovog posta, ponedeljak, sreda i petak su na vodi; utorak i četvrtak na ulju; i subota i nedelja upotreba ribe.
Gospojinski post
Tokom ovog posta ponedeljkom, utorkom, sredom, četvrtkom i petkom posti se na vodi, subotom i nedeljom na ulju, a riba se koristi samo na Preobraženje Gospodnje.
Sreda i petak
Sreda je dan kada je Juda sa jevrejskim Sinedrionom ugovorio izdaju svog Učitelja, Gospoda Hrista, za trideset srebrenika, a petak, jer je tog dana Gospod Hristos razapet na Krstu. Zbog važnosti događaja koji su se zbili u ta dva dana, Crkva je uvela pravilo da se preko cele godine ta dva dana poste. Post je strog bez ulja.
Trapave sedmice
Za sedmice u kojima je dozvoljen mrs, tj. kada se sreda i petak ne poste, Crkva koristi ime koje se u bogoslužbenim knjigama naziva «trapave sedmice». Trapave sedmice su:
Od Božića 7. januara, do Krstovdana 18. januara. (Na Bogojavljenje Gospodnje 19. januara, se ne posti, bez obzira na to da li ovaj praznik pada u sredu ili petak.
Sedmice iza nedelje Mitara i Fariseja.
Siropusna sedmica
Duhovske sedmice, od praznika Duhovi i sve do nedelje Svih Svetih.
Svetle sedmice, to je vreme od Vaskrsa do Tomine nedelje.
(Kurir.rs/Eparhija.com)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
