RUSKO-SRPSKA BAJKA S TRAGIČNIM KRAJEM: Voleo je više od života, ali je POLITIKA pobedila! Pustio suzu kad je primio STRAŠNU vest

Bio jednom jedan car i imao je četiri ćerke, četiri princeze - najlepše devojke u carstvu. O njihovoj lepoti ispredane su legende i pričane priče i daleko van carstva i svi mladići su želeli da ožene baš neku od njih. Ipak, čak i među ovim krasnim devama - jedna je važila za najlepšu! I, upravo nju, poželeo je princ jedne male zemlje.

Najlepša od najlepših

Tatjana je rođena 10. juna 1897. godine, 18 meseci nakon svoje starije sestre Olge. I baš kao i ona, ime je dobila po heroini iz Puškinovog romana “Evgenije Onjegin”. Tatjana je upravo sa sestrom Olgom čitavog života bila najbliža, bile su najbolje prijateljice i jedne drugoj poveravale sve tajne. Delile su sobu i bile poznate kao “Veliki par”.

Koju godinu kasnije, pridružio im se i “Mali par”. Nakon njih car i carica dobili su još dve ćerke - Mariju i Anastasiju, pre nego što su, konačno, dočekali i naslednika prestola - sina Alekseja koji je rođen 1904.

Sestre su bile jako bliske. Pisma su obično potpisivale početnim slovima svojim imena - OTMA. Izrasle su u prelepe devojke o čijoj lepoti i dobroti se pričalo i van Rusije. Ipak, čak i među njima, mnogi su Tatjanu smatrali najlepšom - visoka, svetle puti i očiju, kestenjaste kose i aristokratskog držanja, bila je oličenje dostojanstvenosti i prefinjenosti.

- Tatjana je, po mom mišljenju, bila lepša od svojih sestara. Bila je viša od svoje majke, mršava, ali tako dobro građena da njena visina nije bila prepreka njenoj privlačnosti. Imala je lepe, pravilne crte lica i ličila je na neke od poznatih lepotica među svojim kraljevskim rođacima, čiji su porodični portreti krasili zidove palate. Imala je tamnu kosu, prilično bled ten i široko raširene svetlosmeđe oči, što joj je dalo poetski izgled - zapisala je baronica Sofija Budžveden, dvorska dama Tatjanine majke.

Spartansko odrastanje

Kao i druga deca Romanovih, Tatjana je odgajana strogo. Ona i njene sestre spavale su na tvrdim krevetima bez jastuka, ujutru se umivale hladnom vodom i vezle i pletele džempere koji su poklanjani sirotinji ili prodavani na dobrotvornim bazarima.

Uprkos visokom statusu, Tatjana nije koristila svoju carsku titulu i njeni prijatelji, porodica i sluge su je zvali imenom i patronimom - Tatjana Nikolajevna.

Za Tatjanu kažu da je bila rođeni vođa. Njene sestre su joj dale nadimak “Guvernanta” i uvek su nju slale kao svog “predstavnika” kada bi od roditelja nešto tražili. Iako nije bila nastarija, njena sestra Olga je više bila “romantični, sanjalački tip” i zainteresovana za književnost, pa je Tatjana nekako prorodno istupila kao predvodnik.

Tatjana je bila najdruštvenija od četiri sestre. Zaposleni u palati tvrdili su da, od sve careve dece, Tatjana ima najrazvijenije “osećanje dužnosti” i da je “prava šteta što se nije rodila kao muško”.

Tatjana je bila bliskija sa majkom od bilo koje svoje sestre, i mnogi su je smatrali Aleksandrinom omiljenom ćerkom. Kao i carica, i ona je bila duboko religiozna. Često je čitala svoju Bibliju i proučavala religiozne spise.

Nesuđena “srpska snajka”

Navodno, na ideju o braku Tatjane Romanov i prestolonaslednika Srbije Aleksandra I Karađorđevića prvo je došao kralj Petar I. Prilikom posete Petrogradu, u januaru 1914. predsednik vlade Nikola Pašić je caru Nikolaju dostavio kraljevo pismo u kome se predlaže brak da “jednom od veliki kneginja”. U slučaju da car odbije ponudu, kralj Petar je naglasio da čitava stvar ostaje tajna i da to neće umanjiti naklonost prema Rusiji.

Car je, prema priči, odgovorio da će njegove ćerke same odabrati za koga će se udati, ali je takođe primetio da je Aleksandar prilikom posete najviše pažnje posvetio upravo Tatjani. Da li je između dvoje mladih postojala naklonost, ostalo je tajna.

Izbijanje Velikog rata, 28. jula 1914. godine prekinulo je pregovore o braku između dve dinastije.

Tragičan kraj

Tokom Prvog sveskog rata Tatjana je zajedno sa majkom i sestrom Olgom negovala ranjene vojnike poput prave bolničarke. Kasnije se pričalo da se tada zaljubila u jednog ranjenog oficira. Takođe, neki istoričari su je povezivali i sa rođakom Dmitrijem Jakovljevićem Malamom, koji je bio pripadnik carske vojske.

Sve ove priče, nadanja i romanse jedne mlade devojke, prekinula je revolucija. Carska porodica je uhapšena 1917. i zatvorena - prvo u Carskom Selu, a kasnije u privatnim rezidencijama u Tobolsku i Jekaterinburgu, u Sibiru.

Ubistvo porodice Romanov dogodilo se u noći između 16. i 17. jula 1918. godine u Jekaterinburgu, u podrumu kuće u kojoj su bili zatočeni. Svi su, zajedno sa slugama koji su odbijali da ih napuste, streljani i izbodeni bajonetima. Tatjani je bila samo 21 godina.

Vest o smrti carske porodice i svoje buduće neveste Aleksandar Karađorđević primio je na Solunskom frontu. Kako mu je u tom trenutku bilo, verovatno nikada nećemo saznati, mada su neki kasnije pisali da je budući jugoslovenski kralj, kada je čuo vest, zaplakao.

Trebalo mu je dugo vremena da zaboravi Tatjanu. Oženio se tek 1922. rumunskom princezom Marijom.

Što se Romanova tiče, njihovi ostaci ekshumirani su tokom devedesetih godina prošlog veka i sahranjeni u carskoj grobnici u Sankt Peterburgu. Kasnija DNK analiza potvrdila je da je zaista reč o carskoj porodici i da su svi stradali kobne noći 1918. Celu porodicu Ruska pravoslavna crkva proglasila je za mučenike i kanonizovala 2000. godine.

(Kurir.rs/Istorijski zabavnik)

Bonus video: