Važan običaj koji mnogi zaborave u Vaskršnjoj euforiji: Evo zašto treba poneti korpicu sa jajima i hranom u crkvu
Na Vaskrs, pravoslavni vernici ne odlaze u crkvu samo na liturgiju, već sa sobom donose i korpice sa ofarbanim jajima, sirom, mesom i drugim jelima pripremljenim za prazničnu trpezu. Ovi darovi se osvećuju odmah nakon vaskršnje službe, kako bi u domove vernika ušla ne samo radost praznika, već i Božji blagoslov.
Blagosiljanje hrane – drevna praksa sa dubokim značenjem
Nošenje hrane u crkvu nije samo stari običaj, već deo liturgijske prakse Pravoslavne crkve. Po završetku liturgije, sveštenik izgovara posebnu molitvu blagoslova hrane:
„Gospode Bože naš, Tvorče i Stvoritelju svega, blagoslovi ovaj sir i ova jaja, i sačuvaj nas u Tvojoj dobroti, da ih koristimo u zdravlju i radosti, slaveći Tvoje Vaskrsenje.“
Osvećena hrana ima simboličan značaj – ona nije samo telesna trpeza, već i duhovna snaga, znak Božje prisutnosti i blagoslova u svakodnevnom životu. Jaje, kao simbol novog života i vaskrsenja, posebno se izdvaja u ovom ritualu.
Šta treba da se nađe u vaskršnjoj korpici?
Kada krenete na liturgiju na Uskrs, ponesite sa sobom:
- nekoliko ofarbanih jaja, posebno crveno – „čuvarkuću“
- komad sira ili mesa
- malo hleba ili kolača
- sveću, kao simbol molitve
- Sve što donesete u korpi osvećuje se molitvom, a nakon toga se jede u porodičnom krugu, sa zahvalnošću i radošću.
Zajedništvo i vera u svakom daru
Osvećena hrana podseća nas da u svemu što radimo i jedemo – ako to činimo sa verom i ljubavlju – možemo prepoznati Božji blagoslov. Zato je važno da se ovakvi običaji ne zaborave, jer povezuju porodicu, narod i veru.
Na Uskrs, crkva postaje mesto duhovnog i porodičnog okupljanja. U toj zajedničkoj radosti vaskrsenja, svaki dar u korpi – bilo da je jaje, hleb ili meso – postaje izraz zahvalnosti Bogu na životu, pobedi nad smrću i nadi u večnost.
Bonus video: Uskršnja liturgija u Hramu Svetog Save