Najveći diler u istoriji je bila ona: Uz opijum stvorila imperiju, nosila je krunu i niko joj nije mogao ništa

U popularnoj kulturi najpoznatija imena narko-kartela pripadaju savremenim zločincima – Pablu Eskobaru i Hoakinu “El Čapu” Guzmanu. Ipak, istorijska perspektiva otkriva još moćniju figuru, koja nije delovala iz senke, već sa trona – kraljicu Viktoriju, simbol Britanske imperije u njenom zenitu.

Droge u ličnom životu kraljice

Viktorija je postala kraljica sa samo 18 godina. U to vreme, u Engleskoj su opijum i drugi psihoaktivni lekovi bili legalni i široko korišćeni, čak i kod dece.

• Laudanum, mešavina opijuma i alkohola, bio je deo njene svakodnevne rutine.
• Kokain je koristila u obliku žvakaće gume i vina – naročito za zubobolje.
• Kanabis joj je prepisivan za menstrualne bolove.
• Tokom porođaja koristila je hloroform, koji je nazvala „užitkom bez mere“.

Istoričari smatraju da je Viktorija iskreno verovala u lekovitost ovih supstanci, jer tada nije bilo saznanja o zavisnosti ili dugoročnim posledicama.

Opijum kao oružje imperijalne trgovine

Nakon što je stupila na presto, Viktorija je nasledila ozbiljan trgovinski problem: Britanci su uvozili ogromne količine čaja iz Kine, ali kinesko carstvo nije bilo zainteresovano za britanske proizvode. Rezultat je bio trgovinski deficit koji je Britaniju postavljao u nepovoljan položaj.

Rešenje je pronađeno u opijumu, čija je proizvodnja u Indiji bila pod potpunom kontrolom Istočnoindijske kompanije. Iako je opijum bio zabranjen u Kini, britanski trgovci su ga ilegalno plasirali u velikim količinama, stvarajući ogromno tržište među kineskim zavisnicima.

Kina je reagovala oštro. Carski zvaničnik Lin Džeksu (Lin Zexu) pokušao je da diplomatski zaustavi trgovinu, čak je i poslao pismo kraljici Viktoriji u kom je pozvao na moralnu odgovornost. Kada to nije urodilo plodom, zaplenio je i uništio opijum u vrednosti većoj od 2,5 miliona funti opijuma, što je izazvalo direktan britanski vojni odgovor –Prvi opijumski rat (1839–1842).

Britanske snage su porazile Kinu, a ishod rata bio je Nankinški ugovor, kojim je Britanija dobila Hongkong, pristup dodatnim lukama i eksteritorijalna prava za svoje državljane u Kini.

Cena imperijalnog profita: zavisnost i poniženje

Ratovi oko opijuma nastavili su se i u narednim decenijama, a posledice po Kinu bile su razorne: milioni zavisnika, gubitak suvereniteta nad delovima teritorije i pad međunarodnog ugleda. U Kini, ovaj period je zapamćen kao „vek poniženja“, koji je trajao sve do sredine 20. veka.

Istovremeno, opijumska trgovina je činila i do 20% godišnjeg budžeta Britanske imperije. Viktorijanska Engleska je, paradoksalno, izgradila svoj status svetske sile prodajom droge – dok je istovremeno u Evropi razvijala predstavu o moralnoj i civilizacijskoj nadmoćnosti.

"Narko-bos s krunom": Istorijska ironija

Iako kraljica Viktorija lično nije upravljala trgovinom, njeno ćutanje, ignorisanje diplomatskih apela i zaštita ekonomskih interesa imperije čine je ključnom figurom u jednom od najorganizovanijih i najprofitabilnijih državnih poslova s drogom u istoriji.

U tom smislu, metafora o njoj kao „najvećem narko-bosu svih vremena“ ima svoje istorijsko uporište – ne zbog lične krivice, već zbog sistema koji je omogućila i legitimisala.

 Bonus video: Intervju sa Huanom Pablom Eksobarom, sinom najpoznatijeg narko bosa