Elena je već 10 godina u braku sa čovekom iz Egipta. Nekada je, kaže, maštala o tome da će biti astronaut, glumica, raditi u parfimeriji ili živeti negde na obali mora. Na kraju, ispunila je sebi samo ovu poslednju želju.
"Dok sam išla u školu, svi su me maltretirali jer sam bila bucko. Onda sam naglo smršala jednog leta kada sam imala 11 godina. Plašila sam se od tada da progutam čak i pljuvačku, u strahu od kalorija. Čak me ni drugovi iz odeljenja nisu prepoznali kada sam se vratila u školu. Potom sam studirala psihologiju i posle toga počela da radim u turističkoj agenciji. Sa 25 godina otišla sam u Egipat.
Bilo je to 2002. godine i odmah sam se zaljubila u tu zemlju, njenu istoriju i more. Marta 2009. godine dobila sam ponudu da radim u hotelu u hotelu u Hurgadi.
Odmah su me upozorili da u tom hotelu postoje 2 mlada menadžera koje bije glas da stalno imaju romanse sa turistkinjama. Kao što će se ispostaviti, ipak nisam bila dovoljno oprezna sa jednim od njih jer svega godinu dana kasnije on je postao moj muž.
Taj menadžer počeo je da stalno obraća pažnju na mene. Redovno mi je donosio poklone, cveće, hranu i slao mi poruke. Meni se on u početku nije dopadao, nije mi bio baš nešto lep. Međutim, bio je dobar, pošten, kulturan i vrlo zanimljiv. Vremenom sam uvidela sve njegove kvalitete i počela da se zaljubljujem. Onda smo rešili i da se venčamo.
Tako se ostvario moj san - živim u tropskoj zemlji, more je blizu i sa prozora gledam u peščanu dinu.
Kada smo se tek venčali, živela sam u hotelu u kome je radio moj muž i živela kao kraljica. Čak sam u hotelu rodila i ćerku. Osoblje nam je čistilo apartman, jeli smo u restoranu a ja sam dane provodila sa bebom na plaži.
Kada sam zatrudnela sa sinom, i dalje smo živeli u hotelu. Međutim, uskoro je moj muž dao otkaz u tom hotelu pa smo prešli u stan gde sam ja morala da preuzmem sve obaveze na sebe. Odjednom, morala sam da čistim, kuvam i pazim decu. Naša ćerka imala je skoro tri godine i bila je nemoguća, a ja sam bila stalno umorna i neispavana.
Već sam bila na ivici da se vratim u Moskvu, a možda bih to i uradila da je naš sin Adam imao rusko državljanstvo. A onda se moja majka razbolela, izvadili smo Adamu državljanstvo i svi otišli u Rusiju.
Muž i ja smo dobili i treću ćerku, a naš odnos se produbio i postali smo najbolji prijatelji jedno drugom. Shvatili smo da se duboko volimo i prihvatamo vrline ali i mane onog drugog.
Moj suprug je pre svega divan muž i divan otac koji će uraditi sve za nas.
On želi da zna sve: Ko je danas šta pojeo, ko je išao u toalet i kako je bilo, seća se kada ko treba da primi vakcinu, koje dete nosi koji broj obuće i sam im sve kupuje. Čak ni ja ne vodim računa o deci toliko koliko on to radi.
Čak i meni uvek predloži odeću koja mi bolje stoji od one koju bih sama izabrala.
Ja sam jedina žena. Naš harem sadrži mene, troje dece i dve mačke. Stvari će tako najverovatnije i ostati jer moj suprug nije dovoljno bogat da bi imao više žena.
Naša vera ima jasna pravila za muškarce sa više žena: Muž mora svakoj da obezbedi podjednako dobre uslove. Ako jedna dobije prsten, moraju da ga dobiju i ostale. Takođe, svaka žena mora da ima sopstvenu nekretninu. Uglavnom, da biste imali više žena morate da budete baš bogati.
Veru sam promenila pre nego što sam njega upoznala. Uostalom, niko ne može da natera nekog da promeni veru. Kako možete da naterate osobu da veruje u nešto u šta odbija da veruje? Usput, muškarci muslimani imaju prava da ožene ženu bilo koje vere, a žena ne mora da menja religiju.
Iako sam domaćica, živim kao i svaka druga žena. Upoznala sam mnogo žena iz Rusije i družim se sa njima, izlazimo na piće... Slobodno vreme provodim kako god ja želim.
Bila sam u jednom periodu na ivici da odem. Sve me je iritiralo: prljavština, mentalitet ljudi, insekti...
Ovde su bubašvabe veličine miševa i mogu da lete. Siromaštvo je užasno a ulice su prljave. Pored toga, naročito me je iritiralo kako čiste. Nije retkost da istom krpom kojom brišu pod obrišu i sto. Bez problema stavljaju prljave dečje cipele na njihove plišane igračke. Stanovi im nisu čisti.
Ranije sam bila Dženet, ali otkad sam rodila sina, ljudi me dozivaju njegovim imenom. Samo me rođaci i najbliži prijatelji zovu Lena. U javnosti, koristim ime Adam.
To ne znači da ne poštuju žene. Naprosto, na istoku je ime žene nešto veoma lično i nema baš svako pravo da ga izgovara. Zato Egipćani žene nazivaju imenom sina.
To ne važi samo za žene. Recimo, u radnji, moja svekrva će zvati mog svekra Amr, što je ime mog supruga. Čak i moj suprug svoju majku zove Amr."
Kurir.rs/Žena/Foto: Printscreen, Instagram
NE PROPUSTITE
