MNOGI JEDU PRSTIMA, A NE ZNAJU KAKO TO UTIČE NA ORGANIZAM: Evo koje bakterije tako unosite i da li se hrana BOLJE VARI!

Mnogima je najslasnije da jedu prstima. I naučnici se slažu da takvo konzumiranje hrane ima dodatne dobrobiti - i za organizam i za emotivno stanje, piše Dunja Gulin, autorka zdravih recepata, prenosi Sensa.

No, mogli bismo reći da to nisu glavna jela nego međuobroci, grickalice, deserti i obroci koji se jedu s nogu ili pre glavnog jela za koje ćemo u svakoj prilici koristiti svoje verne prijatelje – kašiku, viljušku i nož. Ali ni to nije baš tačno! Setite se kad ste poslednji put jeli ribu... Da li ste viljuškom i nožem, uz veliku muku, pokušali da odvajate meso od sitnih kostiju ili ste to ipak učinili rukom i očišceno meso prstima stavljali u usta? Isto važi i za jela od rakova i školjki. Da li jedete pileći batak tako što meso odvajate nožem ili ga uzmete u ruku i najuspešnije (i s najviše uživanja) detaljno oglođete meso s kosti?

Zašto ne češće?

Svaki put kada za ručak pripremim tortilje sa raznim punjenjima (pasuljem, ukiseljenim povrćem, sirovim povrćem, izmrvljenim sirom i ostalim dodacima koje volimo), osvestim koliko uživam u jelima koja se jedu prstima. Kada za stolom tortilju punim i presavijam prstima, pa zagrizem u to haoticno jelo prepuno tekstura i ukusa, a punjenje ispada i prstima ga skupljam s tanjira i prinosim ustima, ima nešto toliko dobro u tome da se svaki put pitam zašto tortilje ne jedemo češće?! I zašto i drugu hranu koja je za to prikladna češce ne jedemo prstima? Jer u tome stvarno ima nešto posebno.

A posebnost takvog načina jedenja ima i svoju naučnu i zdravstvenu pozadinu. Naime, jagodice su pune taktilnih telašaca, tj. završetaka čulnih nervnih vlakana. Ako ih upotrebljavamo za jedenje, naše telo postaje svesnije ukusa i teksture hrane, što podstiče stvaranje probavnih sokova u želucu. Jer, zaista, ne probamo hranu samo čulnim kvržicama na jeziku – pre toga je gledamo, mirišemo i, ako jedemo prstima, osećamo njenu teksturu, nivo začinjenosti i temperaturu. Sve su to informacije važne za varenje, percipirane u deliću sekunde.

Ako imate problema s veličinom pojedenih porcija, možda je vreme da počnete da jedete prstima, jer se tako jede sporije i hrana se bolje vari. Dok svim čulima doživljavate hranu, možda ćete se brže zasititi. Osim toga, dok jedete prstima, vežbate prste i poboljšavate cirkulaciju, što je mnogo manje izraženo kada koristite pribor za jelo.

Bez obzira na to da li jedete rukama ili priborom, ne treba posebno napominjati da je važno da dobro operete ruke pre jela. Zdravstvena dobrobit uzimanja hrane prstima i njihovog oblizivanja tokom jela je i u tome što se na celim dlanovima i nakon pranja ruku nalaze dobre bakterije koje jedenjem prstima unosimo u organizam, a one nas štite od štetnih mikroba iz okoline.

S kulturološke strane, ako nameravate da putujete u delove sveta gde se cešće jede prstima, dobro je da znate nekoliko osnovnih pravila.

Isključivo desnom rukom jedite i dodirujte tanjir, čak iako ste levak – leva ruka se u mnogim kulturama smatra nečistom i ne odobrava se njeno korišćenje pri jelu. U Indiji, Africi, na Bliskom istoku, pa i u delovima Južne Amerike uz jelo se uvek poslužuje neka vrsta pogače – ćapati, naan hleb, pita, tortilja i sl. – a služe kao kašika ili viljuška kako biste tečne delove obroka (poput umaka ili preliva) mogli uspešno da prinesete ustima.

Ne podižite tanjir prema licu nego sagnite glavu prema tanjiru dok prstima ili komadom pogače približavate hranu ustima. Osim pre jela, ruke dobro operite i nakon jela. Često ćete za tu svrhu dobiti činijice s vodom. Oblizivanje prstiju rezervisano je za kraj obroka, kada svi za stolom završe sa jelom, stoga ne krećite u tu avanturu pre vremena. Smatraće vas nepristojnim!

(Kurir.rs/ sensa.mondo.rs)

Bonus video: