Osmi mart, iliti Dan žena, slavi ceo svet i taj dan se momci bace u kupovinu poklona za devojke, žene, majke, bake, seke, tetke, drugarice, učiteljice, nastavice, koleginice...
Našoj redakciji se javila čitateljka koja tvrdi da nikada nije dobila poklon za Osmi mart, i da je to "porodična tradicija".
- Ružno je, ali ja ne slavim Osmi mart. Svake godine moram da objašnjavam kolegama i prijateljima zašto ne primam poklone, ali ni čestitke. A ne čestitam ni ja nikome. Razlog je moj otac. On voli svoju ženu i ćerke svaki dan! Svaki dan u godini, ali bukvalno, nam je kad se vraća s posla donosio poklone. Da se razumemo, nekada je to bila jedna karamela, bananica, nekada i cvet, po svakoj, a vikendom kad se vrati sa pijace, potrudi se da bude nešto lepše.
Nedeljom nas je vodio na ručak, a kad nismo imali novca, on je kuvao da odmeni mamu. Svaki dan nas obasipa pažnjom i ljubavlju, sem tog jednog dana. Nikada nije preskočio Osmi mart, tada nema ništa za nas, sem osmeha, nema ni karamele. Sećam se, jedino ja u svom odeljenju nisam donosila poklon učiteljici. Malo jeste bilo traumatično, crvenela sam kad bi došao red da joj ja predam poklon, jer svi redom idu i dele cvet, neku figuricu, kremicu... a ja nemam ništa. Otac nije popustio nikada i nikada nismo nosili poklon. Pratio me je do škole da ne bih kojim slučajem ubrala neki cvetić, objašnjavao mi da je moj poklon učiteljici da je slušam i učim, svaki dan radim domaće zadatke...
Danas shvatam i volim ga zbog toga još više. Ja sam sad žena koja živi sa tri muškarca i naučila sam ih da ne slavimo Dan žena samo 8. marta, nego svaki dan. Da vole, paze i misle na sve žene u okruženju svaki dan.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
