SVE ŠTO STE HTELI DA ZNATE O ŠPARGLI, A NISTE IMALI KOGA DA PITATE: Kako se sprema, gde treba da se čuva i koliko ima kalorija

Špargla (lat. Asparagus officinalis), veoma je cenjena namirnica u kulinarstvu.

U antici, Grci i Egipćani upotrebljavali su je i kao jestivu i kao lekovitu biljku, a verovali su da ona leči sve – od reumatizma do zubobolje. Izuzetno je zdrava, a pritom niskokalorična.

Ovo je poreklo špargle, koje to zdravstvene blagodeti ima, kako se čuva, da li se jede sirova ili kuvana, kao i vrlo jednostavne, a pritom vrlo ukusne recepte sa šparglom kako bi se delikatesi od ove neobične dijetalne biljke što češće našli na vašoj trpezi.

Šta je asparagus (špargla)?

Špargla, Asparagus officinalis, višegodišnja je zeljasta biljka.

Kada se zasnuje šparglište, iskorišćava se narednih 15–20 godina. Ime asparagus potiče od grčke reči izdanak. Poreklom je sa Istoka, odakle je još pre nove ere preneta u Evropu. Gaji se širom sveta, najviše u predelu Mediterana. Poznato je da se u starom Rimu špargla gajila kao povrće, o čemu svedoče freske otkrivene u Pompeji.

U narodu je nazivaju i šparoga, šparga i vilina metla.

Kako se priprema špargla?

Špargla se dugo smatrala prolećnim delikatesom.

Međutim, u poslednje vreme, sezona branja je produžena. Za jelo se upotrebljavaju mladi, zeleni izdanci, a beru se dok su još sočni. Kada je biljka duga oko 10-15 cm, spremna je za berbu.

Dospevaju u rano proleće, iako se danas gaje tokom cele godine. Stariji izdanci sadrže mnogo celuloze, pa su drvenasti i teško svarljivi, a verovatno ne moramo ni da pominjemo da nemaju ukus. Gajeni oblici špargle imaju deblje i sočnije izbojke u odnosu na one ubrane u prirodi.

Izdanci su sladunjavog mirisa i lepog ukusa, zahvaljujući etarskim uljima koja sadrže. Mogu da se jedu sveži ili kratko obareni u vodi ili na pari (vrlo je bitno da se ne prekuva), odlični su kao predjelo, sastavni deo salate (odlično se slaže u kombinaciji sa zelenom salatom), ili kao varivo.

Špargla se čuva u frižideru – u suprotnom, za samo dva do tri dana gubi polovinu vitamina C i ukus. Ako se zamrzne, zadržaće sve hranljive sastojke, dok špargla konzerviranjem gubi na ukusu i tada sadrži više soli.

Špargla kalorije – koliko kalorija ima u špargli?

Špargla sadrži vrlo malo kalorija, te je idealni prilog ili deo salate. Sadrži dosta vlakana, tako da pomaže pravilan rad organa za varenje, ubrzavajući metabolizam, a pritom nam daje i osećaj sitosti. Generalno, špargla definitivno jeste namirnica koja treba da bude deo vaše pravilne ishrane.

Manja šolja (100 g) sirove ili sveže špargle sadrži oko 27 kalorija, dok ista količina kuvane špargle obezbeđuje dvadesetak kalorija.

Špargla zdravlje – koliko je špargla bogata vitaminima i mineralima?

Špargla je bogata vitaminima i mineralima. Koristan je izvor folne kiseline, folata ili, kako je još poznat, vitamina B9.

Zatim, tu je i vitamin K, bitan za zdravlje kostiju, a ima i značajnu ulogu u procesu koagulacije (zgrušavanja krvi). Špargla, takođe, sadrži vitamin C, veoma bitan antioksidans koji pomaže kod raznih infekcija i učestvuje u metabolizmu kolagena. Potom, sadrži i druge vitamine B kompleksa, beta karoten koji je prekursor vitamina A, bitnog za vid, brzo zarastanje rana, itd.

Takođe, ova biljka je izvor vitamina E, bitnog antioksidansa. Ako se špargla priprema sa maslinovim uljem, organizam usvaja više ovog vitamina rastvorljivog u mastima. Tako dobijamo i zdravo ulje, i vitamin E.

Od minerala, najzastupljeniji su kalijum i fosfor. Kalijum je neophodan za pravilno funkcionisanje nervnog, mišićnog i srčanog tkiva, učestvuje i u održavanju normalnih vrednosti pritiska, dok je fosfor važan za rast i obnovu ćelija i za zdrave kosti. Špargla sadrži i manje koločine gvožđa i cinka.

Bitno je da se špargla ne prekuva, jer vitamini i hranljivi sastojci mogu da se izgube u vodi. Poznato je, na primer, da je vitamin C jako osetljiv na povišenu temperaturu.

Zdravstveni benefiti redovnog konzumiranja špargle

Špargla je niskokalorična, sadrži vlakna, bitne antioksidanse, kao što je glutation koji, između ostalog, dobro utiče na krvni pritisak. Bogata je flavonoidima, polifenolima, kao što je kvercetin, koji takođe utiču na snižavanje krvnog pritiska, deluju antizapljenski, kao i antiviralno.

Da bismo imali što više koristi od hranljivih sastojaka špargle, trebalo bi da kombinujemo unos sirove, kao i kuvane špargle.

S obzirom na to da je bogata folnom kiselinom, vitaminima B kompleksa i amino-kiselinom triptofanom, utiče na dobro raspoloženje i ublažava nervozu.

Folna kiselina kojom je špargla bogata, vrlo je bitna, naročito u prvim mesecima trudnoće, jer utiče na normalan razvoj bebe, sprečava nastanak spina bifide (nepotpuno zatvaranje kičmene moždine, defekt neuralne cevi) – uopšte rast ćelija i sintezu DNK.

Visok nivo amino-kiseline asparagin čini šparglu dobrim diuretikom (utiče na izbacivanje viška tečnosti, što može da pomogne u sprečavanju urinarnih infekcija).

Ljubičasta špargla naročito je bogata antocijaninima koji pomažu organizmu u borbi protiv slobodnih radikala. Špargla se smatra prirodnim afrodizijakom, zahvaljujući vitaminu B6 i folnoj kiselini, kao i vitaminu E koji stimuliše seksualne hormone – estrogen kod žena i testosteron kod muškaraca.

Asparagus je dobar izvor proteina, a pošto ima dosta rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana, dugo nas drži sitim, tako da je špargla definitivno dobar kompanjon ili dodatak jelima kada se vodi računa o telesnoj težini!

Inače, biljnim vlaknima hrane se i dobre bakterije u crevima kao Bifidobacterium i Lactobacillus koji opet, s druge strane, imaju uticaja na sintezu vitamina B12 u organizmu.

I koren špargle je koristan

Kao lekoviti delovi, od davnina, tradicionalno se ove biljke prikupljaju koren i rizom. U narodnoj medicini smatra se da špargla ima povoljan uticaj na rad creva, bubrega i jetre, da dobro deluje na srčani i nervni sistem.

Inače, koren i rizom špargle sadrže asparagin, arginin, holin, manan, saponin i helidonsku kiselinu. Podzemni delovi prikupljaju se u kasno proleće (kada su izdanci obrani) i suše se za kasniju upotrebu.

Veruje se da je i seme špargle lekovito i da ima antibiotske osobine. Osobama koje pate od gihta nekada je savetovano da ne jedu šparglu, jer sadrži purine, ali su studije pokazale da i u tim slučajevima može da se koristi, ali umereno.

U Evropi je izuzetno cenjena bela špargla, dok zelena špargla ima više hranljivih vrednosti. Izuzev nutrijenata, razlikuje se i ukus kod ove dve vrste.

Špargla recepti – ideje za pripremu jela sa šparglom

Špargla, ovo delikatesno povrće izvrsnog i specifičnog ukusa, upotrebljava se sirovo, za kuvanje i spremanje raznih jela. Ima izuzetno kreativnih recepata sa šparglom, pa vam neće biti problematično da je uključite u svakodnevnu ishranu.

Na primer, delikates je špargla umotana u slaninu ili žuti sir. S obzirom na to da je špargla vrlo blagog ukusa i meke strukture, odlično se kombinuje sa jajima ili nekim sirom.

Interesantno je da pržene semenke špargle, koje sadrže 15 odsto masnog ulja, mogu da se upotrebljavaju kao zamena za kafu.

Ukoliko je vaš izbor za doručak, ručak ili večeru baš špargla, recepti koje smo pripremili za vas zasigurno će poslužiti kao inspiracija.

Špargla sa slaninom – delikates koji budi sva čula

Ako ste rešili da priredite pravo zadovoljstvo nepcima, a vaš izbor je špargla, ovaj recept je nepogrešiv izbor za divno predjelo!

KOLIČINA 4 porcije

UKUPNO VREME 15 minuta

Sastojci:

• 16 svežih špargli
• 8 režnjeva slanine ili pršute
• maslinovo ulje za prskanje

Priprema:

Šparglu malo skratiti, i to na onom delu gde zelena boja prelazi u svetlozelenu.

Režnjeve pršute iseći napola po dužini i obmotati kao spiralu oko špargle, i to počevši odozdo ka gore. Ovako pripremljeno, može se držati u frižideru dok ne počnemo sa roštiljanjem ili pečenjem u rerni.

Ako se koristi roštilj, peče se na rešetkama, a najbolja je srednja vatra. Pre pečenja, špargle i pršutu/slaninu poprskati maslinovim uljem. Peče se oko dva minuta uz stalno okretanje, dok pršuta ne postane bledunjava i blago hrskava.

Potom se može još malo poprskati uljem i posuti biberom.

Špargla sa piletinom – kremasto i ukusno jelo

Jednostavno, neodoljivo kremasto jelo, idealno za večeru u toku nedelje, a može i za goste koji će isto biti impresionirani.

KOLIČINA 4–6 porcija

UKUPNO VREME 30 minuta

Sastojci:

• 4–6 pilećih prsa ili 4–6 karabataka bez kostiju (piletina se može iseći na manje komade)
• 2 kašike brašna
• 1 kašičica belog luka u prahu
• ½ kašičice soli
• ½ kašičice bibera
• 1 kašika maslinovog ulja
• 1 kašika putera
• 500 g špargle
• 3 čena belog luka, izgnječena
• ½ šolje belog vina za kuvanje ili pileće supe od kocke
• 2 šolje pavlake za kuvanje (za malo drugačiji ukus u pavlaku se može dodati ¼ šolje paste ili sok od jednog limuna)

Priprema:

Pomešati brašno i beli luk u prahu i uvaljati meso u brašno, a ostatkom brašna ga posuti odozgo.

U velikom tiganju zagrejati ulje i puter i peći piletinu 3–4 minuta s jedne strane i ponoviti s druge strane.

Ukloniti piletinu iz tiganja i u tiganj staviti šparglu i beli luk, propržiti oko 1 minut, zatim dodati vino ili supu od kocke, kuvati 3 minuta ili dok se tečnost ne prepolovi.

Dodati pavlaku za kuvanje, so i biber, povremeno mešati i pustiti da proključa i tada dodati piletinu i kuvati na srednjoj vatri dok se sos malo ne stegne.

Skloniti sa vatre, pustiti da se sos malo prohladi i preliti preko obarenog krompira, spanaća, paste ili pirinča.

(Kurir.rs/Tosamja.media)

Bonus video: