RODITELJI ME NISU PODRŽALI! Naša najpoznatija modna influenserka Tamara Kalinić o poslu, a otkrila i detalje o PRIVATNOM ŽIVOTU

Naša najpoznatija modna influenserka Tamara Kalinić znala je koji ključ otvara teška vrata svetskog tržišta. Ipak, ono što je zatekla kada je kroz njih prošla nije bilo lako, naročito kada dolazite iz jedne male zemlje.

- Uvek pre svega naša, to jest vaša, jer se jednostavno osećam kao neko ko je iz Srbije ma gde god bila. Do sada sam živela u Engleskoj, Francuskoj i Italiji i uvek sam svemu pristupala sa našim korenima, ali sa otvorenim pogledom da volim svoje, a poštujem tuđe.

Ono što mi je jako bitno jeste da u svemu vidim lepotu, gde god da odem da ne budem zatvorenog pogleda i da ne mislim da je samo ono što dolazi od nas najbolje, već da naučim nešto novo, usvojim nove kulture i time proširim svoje horizonte i poglede na svet. To je nešto što mi je bilo jako bitno i kada sam birala prijatelje i partnera. Volim kada ljudi znaju ko su i odakle su, ali pokazuju interesovanje za druge nacije, kulture i njihove načine.

Mnogi misle da živite san svake devojke, crveni tepisi, najskuplja garderoba, kreme, putovanja... Koja je druga strana medalje vašeg posla?

- Druga strana medalje je ogromna konkurencija u ovom poslu, pritisak koji to donosi kao i manjak rutine jer se nikada ne zna šta nosi dan, a šta noć u ovom poslu. Non stop sam u koferima, godišnje ni u jednoj zemlji ne provedem više od tri meseca i nemam mogućnost da provedem onoliko vremena koliko bih želela sa porodicom i prijateljima.

Ipak, neko sam ko je navikao na razne promene, ko se ne boji da radi, kome nije teško da se dodatno potrudi i to je ono što mi daje dodatni elan. Opet kao neko ko je radio i mnogo teže poslove moram reći da svaki posao ima prednosti i mane i kada se podvuče crta presrećna sam što je ovo moj posao. Bez obzira na sve, savršeno odgovara mojoj strukturi ličnosti i i dalje mi donosi mnogo sreće i uzbuđenja.

Roditelji su vam u svetu medicine, i vi ste završili farmaciju. Kako su oni, ali i okolina dočekali vašu odluku da sve to ostavite i počnete blog, koji je kao biznis u tom trenutku još bio u povoju?

- Nisu se mnogo obradovali ovom poslu. Da budem preciznija, roditelji me nisu podržali u ovom poslu, podržali su me u farmaciji, želeli su da se školujem u inostranstvu, da mi daju mogućnost da se obrazujem na Univerzitetu grada Brajtona i da se dokažem u tuđoj zemlji. Odlučila sam da se dokažem na jedan drugi način, ali činjenica što sam se opirala i pratila svoje srce, je ono što me je odvelo na pravi put. Imala sam veliku podršku sestre, kojoj sam zbog toga dužna do kraja života. Zahvaljujući njoj, danas živim život iz snova.

Možete li da izdvojite dva trenutka, prvi kada ste rekli “možda je ovo prevelik zalogaj za nekog iz Srbijie” i drugi “mala, uspela si”?

- Iskreno nikada nisam sebi rekla možda je ovo prevelik zalogaj jer smatram da iako nekada ne uspem u nameri - sve je za ljude. Mislim da neuspeh ne postoji, postoji samo jedna dobra lekcija i to mislim i u odnosima sa ljudima, u poslu i drugim sferama života. Ono što je veoma bitno jeste ići dalje i izvući nešto iz te lekcije. Pasti isti ispit 10 puta, za mene nije prihvatljivo, trudim se da iz svake greške izvučem nešto. Isto tako nisam imala trenutak kada sam rekla sama sebi da sam uspela.

Jako dugo mi je trebalo dok me srpski mediji i publika nisu prihvatili ili da kažem priznali, u početku sam nailazila na puno sumnje i neodobravanja, ali nakon što su me strani mediji prihvatili, tek onda je naša publika prihvatila moj uspeh. Mislim da smo kao narod malo takvi, teško priznajemo uspeh i sebi i drugima. Zbog toga mi je nekada krivo, ali shvatam da je moj posao takav da stvari nisu lako merljive i uspeh dolazi polako.

Šta vam nedostaje iz Srbije?

- Smatram da jednu zemlju ne čini geografska širina i dužina već ljudi koji žive u njoj. Najviše mi nedostaju prijatelji i porodica, ali oni često dođu u posetu meni. Ukoliko se izuzmu ljudi, volim naš sjajan provod, prirodu kao i hranu. Čak se i moj verenik slaže da je hrana u Srbiji nešto posebno. Generalno nisam neko kome nedostaju gradovi i zemlje, uvek se potrudim da se lepo provedem tu gde sam u datom trenutku.

Emotivni partner Filipo Testo vas je nedavno verio. Svi se pitaju kako će izgledati svadba, ko će dizajnirati venčanicu, gde će biti slavlje i hoće li biti primesa Srbije?

- Za sada vam neću otkriti previše detalja, planovi su u toku i svaki dan dodamo još nešto. Ono što me najviše raduje je da dan prepun ljubavi podelimo sa našim najdražim ljudima. Definitivno ću na neki način implementirati Srbiju, možda ne tradicionalne običaje, ali nekim detaljima koji mislim da će ujediniti naše kulture. Jako se radujem ovom danu, iako nikada nisam bila jedna od onih žena koje sanjaju o svojoj svadbi. Danas sam preuzbuđena jer će to biti početak zajedničkog života sa nekim koga mnogo volim.

Da li vam je u bilo kom trenutku bilo teže nego Parižankama, Italijankama, Engleskinjama... samo zato što dolazite iz male zemlje?

- Definitivno, mislim da sam u startu bila niže na listi poželjnih, jer kao i u svakoj drugoj zemlji sasvim je normalno da ljudi nekada čak i nesvesno radije biraju lokalne ljude za određene saradnje, kampanje ili događaje. Nekoliko puta se desilo da celo englesko tržište u nekoj kampanji predstavlja jedna Srpkinja. Ne mogu reći da je to Engleskinjama lako palo i nekada su se trudile da tom parolom diskredituju moj rad. S druge strane mislim da je lako uspeti, ali teško održati kvalitet i ja sam se potrudila da im na taj način pokažem da je to što sam iz Srbije jedan veliki plus, zato što se ne bojim da zasučem rukave, da sam izdržljiva i uvek dam sve od sebe.

Oprečna su mišljenja o Srbiji u svetu, mnogi ne znaju ni da postojimo. Sa kojim lepim, ali i onim manje lepim komentarima ste se susretali tokom svih ovih godina kada kažete svoje poreklo?

- Najviše ružnih komentara mi se desilo kada sam se tek odselila za Englesku sa 18 godina, bilo je to još na fakultetu i sećam se raznih komentara i sada nisam ni sigurna da li se ta situacija popravila ili mi je samo tada, u tim osetljivim godinama, to bilo još bolnije i šokantnije. Sada sam zrelija i okružujem se samo ljudima koji jedva čekaju da posete našu zemlju i koji se dive osobinama koje naš narod nosi.

Moj verenik je neko ko mnogo voli Srbiju i to mi je izuzetno bitno, ponosan je da me predstavi i da sa oduševljenjem priča o Srbiji. Kao i o svakoj zemlji, uvek će biti ljudi koji imaju nešto ne toliko lepo da kažu, ali to govori najviše o njima. Verovanja sam da jedna zemlja ne definiše čoveka, ali ni jedan čovek zemlju. Kada god kažem da sam iz Srbije, trudim se da je predstavim u najlepšem svetlu, pa samim tim se nadam da ukoliko su ranije imali ružno mišljenje, možda to promene.

(Kurir.rs/Blic)

Bonus video: