Srpkinja Vesna jedina preživela pad aviona: Smrskanu je pronašli pod olupinama, iza svega se krio strahovit zločin

Među ostacima aviona koji se raspao iznad tadašnje Čehoslovačke, na snegu i među drvećem, pronađena je živa mlada stjuardesa.Vesna Vulović imala je tek 22 godine i bila je jedina preživela od 28 ljudi na letu JAT-a 367. Tog 26. januara 1972. godine njen život postao je priča koju će prepričavati ceo svet, dok će za nju samu najstrašniji trenuci ostati praznina u sećanju.

Ipak, iza rekorda i naslova o ženi koja je nadživela nemoguće ostali su dug oporavak, trajne posledice povreda i pitanje koje ju je pratilo: zašto je upravo ona ostala živa?

Na kobnom letu našla se zbog zamene imena

Vesna je kasnije pričala da tog dana uopšte nije trebalo da bude u avionu. Prema njenim rečima, došlo je do zabune sa drugom stjuardesom koja se takođe zvala Vesna. Tako se našla u posadi koja se u Kopenhagenu ukrcala na let iz Stokholma prema Beogradu, sa planiranim zaustavljanjem u Zagrebu.

U galeriji pogledajte fotografije Vesne Vulović iz tog perioda:

Putovanju se radovala, jer je prvi put dolazila u Dansku. Posada je imala vremena za obilazak grada, ali su kolege želele da kupuju poklone za porodice. Posle tragedije, te obične razgovore i postupke pamtila je sasvim drugačije.

- Svako je želeo da kupi nešto za svoju porodicu, pa sam morala da idem u kupovinu sa njima. Činilo se kao da znaju da će umreti. Nisu razgovarali o tome, ali sam videla. Osećala sam. A kapetan nije želeo da izlazi. Tokom doručka, kopilot je govorio o svom sinu i ćerki, kao da niko drugi nema decu - govorila je Vesna.

To je bio njen naknadni doživljaj poslednjih sati provedenih sa kolegama, ljudi koji se sa tog leta nisu vratili.

Eksplozija iznad Srpske Kamenice

Oko 45 minuta nakon poletanja, tačno u 16:01, došlo je do eksplozije u prtljažniku. Avion tipa DC-9 raspao se u vazduhu, a njegovi delovi pali su u okolini sela Srpska Kamenica, na teritoriji današnje Češke. U nesreći je poginulo 27 putnika i članova posade.

Istraga je eksploziju povezala sa bombom u prtljagu. Sumnjalo se na hrvatsku ekstremističku emigraciju, ali odgovornost konkretnih počinilaca nije pravosnažno utvrđena.

Vesna je kasnije govorila i o muškarcu kojeg je primetila prilikom izlaska putnika u Kopenhagenu. Njegovo ponašanje joj je ostalo u sećanju, pa je iznosila sumnju da je mogao biti povezan sa unošenjem bombe. Međutim, njeno zapažanje nije predstavljalo dokaz o identitetu počinioca.

Pogledajte u galeriji fotografije sa mesta nesreće:

Među olupinama ju je pronašao čovek koji je znao da pruži pomoć

Prema najčešće navođenoj rekonstrukciji, Vesnu su kolica za posluživanje hrane zadržala u delu trupa. Veruje se da su položaj olupine pri padu, sneg i šumovita padina doprineli ublažavanju udara.

Među ostacima letelice pronašao ju je Bruno Honke, meštanin koji je tokom Drugog svetskog rata stekao iskustvo u pružanju medicinske pomoći. Čuo ju je i uspeo da joj pruži prvu pomoć pre dolaska spasilaca. Preživela je, ali sa izuzetno teškim povredama.

Imala je prelome obe noge, karlice, rebara i tri pršljena, kao i povredu lobanje. Jedno vreme bila je nepokretna od struka naniže. Za mladu ženu koja je do tada radila među putnicima i putovala iz zemlje u zemlju počela je višemesečna borba za oporavak.

Nije se sećala pada, a morala je da živi sa njegovim posledicama

Sam trenutak nesreće nije mogla da prizove. Među poslednjim sećanjima pre tragedije bio je doček putnika, a zatim je sledila praznina. O tome šta se dogodilo saznavala je od drugih.

Lečila se u Pragu, a potom je prebačena u Beograd. Nakon operacija i dugog oporavka ponovo je prohodala, približno deset meseci posle nesreće. Povrede kičme ostavile su trajne posledice, pa je do kraja života hodala otežano.

- Niko nije očekivao da ću ovako dugo preživeti - izjavila je 2008. godine.

Za upornost tokom oporavka umela je da kaže da je posledica „srpske tvrdoglavosti“. Uprkos svemu što je preživela, nije razvila strah od letenja. Objašnjavala je da se samog pada ne seća.

Svet je slavio njen oporavak

Vesna je postala poznata daleko izvan Jugoslavije. O njoj su pisali strani mediji, dobijala je priznanja, a u domovini je stekla status heroine. Miroslav Ilić posvetio joj je pesmu „Vesna stjuardesa“.

Posebno mesto u njenom životu imalo je priznanje Ginisove knjige rekorda koje joj je u Londonu uručio Pol Makartni. Za obožavateljku „Bitlsa“, kakva je bila od mladosti, taj susret imao je lični značaj.

Želela je da se vrati poslu stjuardese, ali je nastavila da radi na administrativnim poslovima u JAT-u. Avionom je ipak putovala, a pričala je da su pojedini putnici želeli da sede pored nje, verujući da im njeno prisustvo donosi sreću.

„Kad god se prisetim nesreće, osećam krivicu“

Dok su drugi u njenom preživljavanju videli sreću, Vesna je govorila i o osećanjima koja nisu mogla da stanu u priču o čudesnom spasavanju. Sećanje na ljude koji su poginuli ostalo je deo njenog života.

- Kad god se prisetim nesreće, doživim snažan osećaj krivice zato što sam je preživela, i to me dovodi do plača. Tada pomislim da možda uopšte nije ni trebalo da preživim - rekla je mnogo godina kasnije za „Independent“.

Uprkos tom teretu, umela je da govori i sa optimizmom:

- Ako preživite ono što sam ja prošla, možete izdržati sve.

Teorije o nesreći nisu promenile njen Ginisov rekord

Decenijama posle pada pojavile su se tvrdnje da je avion oboren i da se raspao na znatno manjoj visini od zvanično navedene. Novinarsko istraživanje iz 2009. godine ponovo je otvorilo ta pitanja, ali su dokazi za alternativnu verziju ostali posredni.

Ginisova knjiga rekorda beleži postojanje tih tvrdnji, ali Vesnu Vulović i dalje navodi kao rekorderku sa visinom od 10.160 metara. Teorije o drugačijem toku nesreće nisu postale potvrđeno objašnjenje tragedije.

Poslednje godine daleko od nekadašnje slave

Kasnije je živela povučenije, uz skromnu penziju i zdravstvene probleme. Sve ređe je pristajala na intervjue, umorna od ponavljanja događaja koji je obeležio gotovo čitav njen život.

- Ne znam šta da kažem kada ljudi kažu da sam imala sreće. Život je danas težak - govorila je.

Pronađena je mrtva u svom stanu u Beogradu 23. decembra 2016. godine. Imala je 66 godina. Vest o njenoj smrti ponovo je podsetila svet na mladu stjuardesu koja je preživela avionsku katastrofu iznad Čehoslovačke.

 Video: Ispovest Milke Jakulić, Titove stjuardese