Jesen je za mnoge najlepše godišnje doba. Drveće i šume su obojene od žute do tamnocrvene boje, nebo je tamnoplavo, vazduh je najsvežiji, a prizori oko nas ponekad nam oduzimaju i dah.
Nažalost, ne možemo svi da uživamo u tome koliko bismo želeli, jer ovo godišnje doba prati i takozvani "jesenji umor", koji veoma zna da pogodi mnoge ljude.
Tim povodom govorimo o tome koje promene u našem telu ili van njega dovode do simptoma koji se javljaju kada neko pati od jesenjeg umora i ono što je najvažnije - reći ćemo vam šta možete da uradite povodom toga.
Šta je jesenji umor?
Mnogi se žale na umor, nedostatak energije i uopšte loše raspoloženje tokom jeseni. To stanje obično nazivamo kolokvijalno "jesenji umor", ali da li je to stvarno zdravstveno stanje?
Da, jeste. Ima i medicinski naziv: sezonski afektivni poremećaj. On utiče na ljude kako se godišnja doba menjaju, ali je uglavnom najjače tokom jeseni i zime.
Koji su simptomi tipični za jesenji umor?
Simptomi jesenjeg umora mogu veoma da variraju - od blage iziritiranosti do teške depresije koja utiče na vaš svakodnevni život.
Neki od najčešće prepoznatih simtoma, naročito kod zaposlenih ljudi su razdražljivost, loše raspoloženje, plačljivost, osećaj stresa i anksioznosti, poremećaj libida, društveno povlačenje, daleko manje aktivnosti od uobičajenih, kao i obavezan nedostatak energije, duže spavanje i takozvana "magla" u mozgu. Često se javlja i pojačana žudnja za slatkom ili masnijom hranom.
Jesenji umor može zaista da utiče na čoveka i svakodnevni život. Mnogi koji pate od ovog stanja, potpuno su normalni tokom letnjih meseci, ali čim se promene godišnja doba, njihove emocije ih pretvaraju u socijalno povučene, depresivne ljude.
Šta uzrokuje jesenji zamor?
Prirodne promene koje se javljaju kako leto prelazi u jesen mogu da utiču na naš sistem tela na takav način da ono "ispadne" iz ravnoteže.
Promene nastaju pre svega zbog smanjenja količine dnevnog svetla i količine sunčevih zraka kojima smo svakodnevno izloženi. Ovo utiče na to kako naše telo reaguje i prilagođava se spoljašnjem svetu na nekoliko načina.
Druga promena je usled cirkadijalnog ritma, odnosno našeg unutrašnjeg sata. Kada sunce zađe i nema svetlosti koja ulazi u naše oči, telo počinje da proizvodi melatonin, hormon koji je odgovoran za osećaj umora i pospanosti. Sunčeva svetlost inhibira proizvodnju ovog hormona, tako da je potpuno prirodno da leti osećamo više energije nego kada nema sunca.
Takođe, kada je naša koža izložena sunčevoj svetlosti, proizvodi se i vitamin D. Jednom kada UV zraci prodru u našu kožu, isporučuju energiju neophodnu za proizvodnju vitamina D iz holesterola, masne kiseline uskladištene u koži, a nedostatak ovog vitamina može da ima mnoge posledice po naše zdravlje. Među njima prednjače depresija, osteoporoza, slabost, hroničan umor, problemi sa spavanjem, anksioznost, oslabljen imuni sistem, infekcije... Zato je povećanje unosa ili proizvodnje vitamina D veoma važna kada se godišnje doba promeni.
Nedavna studija je pokazala da promene godišnjeg doba takođe mogu dovesti do nižih nivoa serotonina u mozgu što može da izazove i osećaj depresije jer je serotonin naš hormon sreće. Prema nekim studijama, određeni proteini razgrađuju serotonin u telu, što je pet odsto više kod ljudi koji pate od jesenjeg umora, nego kod onih koji su "imuni" na njega.
Ne smeju da se zanemare ni promene u ponašanju. Tokom letnjih meseci smo aktivni, boravimo napolju, družimo se, putujemo. Radimo mnogo stvari koje nam zaokupljaju um, podižu raspoloženje i motivišu, što ima tedenciju da se promeni kada uđemo u jesen i kada opadne temperatura i nivo svetla se smanji. Novi faktori mogu da doprinesu promeni našeg raspoloženja ili opšteg blagostanja, a samim tim i da razvijaju jesenji umor.
Leto je takođe sezona širokog asortimana svežeg voća i povrća, osvežavajućih smutija i ukusnih salata, dok nam je što smo bliži zimi na raspolaganju sve manje raznovrsnih svežih sastojaka. A naš se apetit povećava zbog hladnog vremena. Tada prelazimo na guste čorbe i topla, bogata jela. Naravno da to može da dovede do osećaja umora, nadutosti i izostanka želje da vežbamo.
Šta možemo da uradimo povodom jesenjeg umora?
Posle svih ovih informacija, čini se da je jesenji umor maltene neizbežan i može da pogodi svakoga na ovaj ili onaj način. Ali, ne brinite, možete mnogo toga da uradite tim povodom.
Promenom ishrane, unosom zdravih masti i ugljednih hidrata, kao i povećanjem fizičke aktivnosti, možete da pomognete sebi da pregurate ovaj period. Kako je ovo period kada ima daleko manje svežeg voća i povrća na raspolaganju, važnije je nego ikada da svom telu date sve hranljive materije koje su mu potrebne.
Zato, ako imate problema, isprobajte Defendyl-Imunoglukan P4H ® FORTE kapsule za jačanje imuniteta sa jedinstvenom kombinacijom prirodne bukovače, kao i vitamina C i cinka, koji dokazano doprinose normalnoj funkciji imunskog sistema.
Kako deluje?
Defendyl-Imunoglukan se preporučuje svima koji žele brzo i snažno da ojačaju svoj imunitet i pomognu organizmu da se bori protiv čestih bolesti i tokom čitavog jesenjeg i zimskog perioda. Veoma je koristan i osobama koje su pod stresom, bez obzira da li se bave zahtevnim poslom ili jednostavno imaju mnogo obaveza, a preporučuje se i onima koji imaju herpes na usnama ili su sportski aktivni i bave se intezivnim treninzima. Defendyl-Imunoglukan P4H® FORTE namenjen je i svima onima koji su jako umorni i iscrpljeni.
Dokazano je da beta-glukani izolovani iz gljiva deluju na regulisanje rada imunskog sistema. Naučna istraživanja su pokazala da beta-glukani iz ekstrakta gljive bukovače treniraju i aktiviraju imunske ćelije koje onda brže i efikasnije reaguju na infekcije.
Dodatak vitamina C i cinka omogućava mnogim aktivnim ćelijama da imaju dovoljno hranljivih supstanci za svoje funkcionisanje i doprinose zaštiti ćelija od oksidativnog stresa, što doprinosi normalnom funkcionisanju imunskog sistema. C vitamin smanjuje umor i malaksalosti, doprinosi normalnoj psihološkoj funkciji i povećava apsorpciju gvožđa, dok cink služi održavanju zdrave kože, kostiju, kose, noktiju i vida. Doprinosi i normalnom metabolizmu ugljenih hidrata i masnih kiselina, kao i kiselinsko-baznom metabolizmu.
(Kurir.rs/Telegraf/T.B)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
