Srbija je u samom vrhu zemalja po broju ljudi koji godišnje dožive srčani udar, a čak 30 do 40 odsto pacijenata s kardiovaskularnim oboljenjima naprasno umre, bez mogućnosti da uopšte stigne da zatraži medicinsku pomoć. Zbog tako poražavajućih podataka stručnjaci ističu da je veoma važno da naša zemlja ide u korak s razvojem medicine jer nove tehnologije i savremene intervencije mogu pomoći srčanim bolesnicima i produžiti im život. Jedna od tih metoda je i operacija srca matičnim ćelijama, koja spada u domen regenerativne medicine i aktuelna je u poslednjih 10-15 godina. Zato je Dr Kurir istraživao o kakvoj je metodi reč i koliko može da pomogne najtežim kardiovaskularnim pacijentima u našoj zemlji.Specijalista interne medicine i doktor nauka dr Marko Banović iz Kliničkog centra Srbije kaže da su matične ćelije biološke ćelije koje imaju sposobnost da se dele, diferenciraju u različite specijalizovane ćelije, samoobnavljaju i stvaraju nove matične ćelije.- Dve osnovne karakteristike matičnih ćelija su samoobnavljanje i potentnost, to jest sposobnost da se preobraze u druge zrele i funkcionalne ćelije organizma. Lečenje bolesti njima aktuelno je poslednjih 10-15 godina. Za to vreme pobijene su i mnoge tvrdnje kad je reč o funkcionisanju srca. Otkriveno je da je srce organ koji je u stanju da se samoobnavlja, kao i da u njemu postoje takozvane specijalizovane matične ćelije, koje potpomažu to obnavljanje - objasnio je dr Banović.Prema njegovim rečima, ideja je da se matičnim ćelijama leče ishemijske bolesti srca, odnosno oboljenja koja nastaju usled promena na krvnim sudovima tog organa, zbog čega njegove ćelije ne dobijaju dovoljno kiseonika i postepeno izumiru.- Naravno, ako veliki deo mišića srca odumre, dolazi do popuštanja. Zato se nastoji da se implantacijom, odnosno usađivanjem određene vrste matičnih ćelija u srce pokuša regeneracija njegovog tkiva koje je odumrlo nakon akutnog infarkta srčanog mišića - istakao je sagovornik Dr Kurira i dodao da je to posebno važno jer je ishemijska bolest srca vodeći uzrok umiranja i invaliditeta u razvijenim zemljama, ali i kod nas.Dr Banović naglašava da se intervencija obavlja nakon što se matične ćelije izvade iz bedrene kosti pacijenta.- Tako ne postoji mogućnost imunološke reakcije i odbacivanja ćelija. One se tretiraju određenim proteinima u specijalizovanoj laboratoriji da bi se usmerile ka zrelim i funkcionalnim ćelijama srca, a zatim se ubrizgavaju u srčani mišić posebno osmišljenim kateterom. On se kroz takozvanu femoralnu arteriju na preponama sprovodi do srca pod lokalnom anestezijom. Dakle, metoda je slična kao kad se radi standardno slikanje srčanih krvnih sudova i leve komore srca - rekao je naš stručnjak.
Intervencija sigurna i primenjivaDr Banović objašnjava da je dosad u KC Srbije, u okviru multinacionalne studije „Si-kjur“, kod sedam pacijenata prvi put u svetu urađena implantacija takozvane druge generacije matičnih ćelija, odnosno onih koje su već usmerene ka zrelim i funkcionalnim ćelijama srca.- Intervencija je takođe urađena i kod tridesetak pacijenata u nekoliko centara u Belgiji. Projekat je pokazao da je ova metoda sigurna i izvodljiva u realnim kliničkim uslovima, kao i da donosi i funkcionalno poboljšanje pacijentima kaže dr Banović. On objašnjava da su dobijeni rezultati objavljeni u vodećem američkom kardiovaskularnom žurnalu, zajedno s imenima doktora sa Klinike za Kardiologiju KCS koji su učestvovali u izvođenju ove metode. - Do kraja godine očekuje se da ovaj projekat bude nastavljen kod nas i to u još većem obimu i kapacitetu nego što je bio do sada, a priključiće nam se i neke nove zemlje, poput Velike Britanije, Španije, Izraela, Japana - najvaljuje sagovornik Dr Kurira.
Potencijal i dosadašnji rezultati ove metode:* Umesto transplantacije - Ako se pokaže dovoljno uspešnom, u budućnosti se može koristiti i kod pacijenata koji su kandidati za transplantaciju srca* Za sve srčane bolesnike - Zahvat mogu proći svi pacijenti kod kojih srce radi smanjenim kapacitetom, manjim od 35 odsto, što je velika prednost ove najsavremenije metode* Stent i bajpas - Može se primenjivati kod pacijenata koji više nisu kandidati za neku od metoda revaskularizacije kao što su ugradnja stenta ili bajpasa
