BEČ - Biljana M, majka 25-godišnje Tamare K. koja je u stanu u Beču jastukom ugušila svog petogodišnjeg sina, opisala je još neke pojedinosti koje bacaju svetlo na tragediju i duševno zdravlje njene ćerke.
Baka ubijenog Alesija izjavila je za Kronen Cajtungu da je godinama molila nadležnu bečku Službu za decu i omladinu da dečaka uzme od majke.
Poreklom iz Bosne, Biljana kaže da se sa mužem dugo mučila da u Austriji porodici obezbedi sigurnu egzistenciju. Rodila je dve ćerke koje su bile dobre učenice. Kada je starija ćerka Tamara upoznala Marinela, vozača kamiona poreklom iz Rumunije i odlučila da se venča za njega, Biljana i njen muž nisu imali ništa protiv.
Tamari i Marinelu se u avgustu 2008 rodio sin Alesio. Uselili su se u dvosoban stan i prvih par godina je sve bilo lepo. Onda je Marinel počeo da izlazi noću iz kuće. Tamara mu se svetila, varala ga je. Svađali su se i tukli i konačno rastali 2013.
Nedugo posle razvoda Tamara udala za Jasmina K, zaposlenog u kladionici.
"Nismo mogli da ga smislimo", kaže Biljana. Jasmin je često putovao u Bosnu, kod bivše žene i sina, a ni Alesio ga nije voleo, kaže Alesijeva baka.
Od lani je Tamara sve češće Alesija ostavljala kod svoje majke i oca i nedeljama se nije interesovala za dete. Počela je da priča o crnoj magiji i komunikaciji sa Bogom, Napustila je radno mesto recepcionistkinje i počela da konzumira marihuanu.
Prošlog leta je potpuno gola šetala po jednoj prometnoj bečkoj ulici. Upućena je na psihijatrijsko lečenje i u bolnici ostala nedelju dana, sa dijagnozom manijakalno depresivnog stanja. Dobila je i lekove, ali ih nije pila.
"Stanje joj se posle toga znatno pogoršalo", kaže njena majka. Biljana je tražila od Službe za decu i omladinu da joj daju unuka na starateljstvo, jer je očigledno da majka ne može da se brine o njemu, ali je službenici nisu shvatali ozbiljno.
U subotu, 4. jula, baba je trebala uzeti unuka na par dana kod sebe, ali ga nije dobila, uprkos prethdonom dogovoru sa kćerkom. Tamara nije htela da ostane sama u stanu, jer joj je muž bio otputovao za Bosnu. Dala je tad majci Marijin kip i bočicu parfema. "To mi ne treba više, kad je Alah moj bog", citira je Bilajan. Tamara htela da uzme ni majice, babin poklon unuku. Biljana je tada poslednji put videla Alesija.
U nedelju, 5. jula, Tamara je naterala sina da popije kapi za smirenje. Dečak je povratio. Zatim mu je dala jaču dozu pilula. Alesio je postao umoran. Posle toga ga je udavila jastukom. Kada je prestao da se miče, nožem mu je zadala još nekoliko rana, da bude sigurna da je mrtav. "Čula sam glasove iz televizora, prodorne i jake. Rekli su mi: 'Dovedi Alesija u raj!'", izjavila je Tamara na saslušanju.
Nekoliko časopva posle ubistva u veliku putnu torbu spakovala je više kutija raznih lekova, Kuran i nešto odeće. Nije otputovala daleko, samo do jednog pansiona u Bečkoj šumi na jugu grada, gde se prijavila pod imenom Elizabet Miler.Tamo je htela da se ubije. Popila je 100 tableta.
"Nisam umrla. Dobila sam samo proliv", izjavila je policiji.
Dva dana kasnije, u utorak 7. jula, Tamara se odvezla taksijem na brdo Kalenberg. U besciljnoj šetnji naišla je na policijsku patrolu.
"Verujem da sam ubila svoj sina. Treba da me uhapsite", rekla im je.
Ona je sada na zatvorenom psihijatrijskom odelenju jedne bečke bolnice. "Šta sam uradila?" je pitanje koje stalno ponavlja paru svojih danonoćnih stražara.
Njena majka Biljana, držeći u rukama jednu Alesijevu plušanu igračku i sedeći na krevetu na kojem joj je unuk spavao kada je bio u stanu babe i dede, kaže:
"Ne znam da li ću izdržati smrt mog unuka". Ne znam da li ću joj ikada moći oprostiti", kaže Biljana koja ćerku još nije posetila u zatvorskoj bolnici.
