Putinovo veliko „njet“ Južnom toku očitalo je još veću lekciju ovdašnjim političarima - da su u filmu o izgradnji ovog energetskog giganta punih šest godina glumili veće Ruse od Rusa.
Pri tome su lepše igrali nego što su bili plaćeni - u bescenje su dali NIS, firmu koja je decenijama mukotrpno građena. Međudržavnim sporazumom prodali smo je za 400 miliona evra, a pre prodaje je procenjeno da vredi tri puta više.
Spisku ustupaka, međutim, ovde nije kraj - obavezali smo se na rudnu rentu od tri odsto. Treba li pomenuti da je rudna renta u Rusiji sedam puta veća? I sve ovo ne bismo li Rusima dokazali spremnost da budemo deo investicije veka, iako su eksperti upozoravali da je „skuplja dara nego mera“.Ipak, od Putinovog hladnog tuša zbog Južnog potoka, kako ga u Moskvi zovu, političare u Beogradu bi trebalo još više da zaboli to što je predsednik Rusije ovu vest saopštio usred Turske, zaboravljajući na lepe manire, i da je mogao da obavesti srpsku braću šta im se sprema usred zime.
I možda će Srbija na kraju naći prečicu do gasovoda, ali bi bilo još bolje da iz ove priče izvuče pouku - ne možemo biti veći Rusi od Rusa, ali možemo da štitimo interese majčice Srbije. Od Južnog toka, što bi rekao Dačić ostao je samo Tužni jok.
