Voda nešto nosi, a poplava svašta izbaci. Svakog dana maja 2014. odzvanjale su izjave da će biti učinjeno sve da više nikad ne trpimo posledice stravičnih poplava.
I tada se, kao i sada, pominjala viša sila. Između dve više sile bile su silne donacije, konferencije, pomoć je stizala sa svih strana, ali opet je negde zapelo ili, što bi rekao ministar za vanredne situacije, prelilo!Prelilo je i tamo gde se bog nije umešao. Mnogi kanali u koje je svašta bacano nisu očišćeni, a ponegde je toliko đubreta da ga ni Sava ni Dunav ne bi oprali.
Spominju se nekakvi direktori, ali zasad niko nije odgovoran. Takođe, odbacuje se svaka analogija sa 2014. godinom. Možda treba pitati ljude u Čačku, Novom Pazaru, Lučanima, koji su spasavali živu glavu, da li se manje plaše nego tog užasnog maja pre dve godine.Kažu da će nebo dva dana mirovati, dovoljno vremena za vanredne sednice, krizne štabove i analizu situacije. Toliko vremena imaće i mnogi širom Srbije da u svojim porodičnim kriznim štabovima učine sve što mogu da, kako se to kaže, ne budu direktno pogođeni.U suprotnom će opet biti osuđeni na ministra kome je bog kriv za poplave i koji nema onu mašinu sa onom rukom u sredini koja sanira sve ono što bog izlivanjem reka napravi.
