icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

KOLUMNISTKINJA KURIRA: DRŽ'TE SE SRBI! EPIDEMIJA MALIH BOGINJA JE PRED VRATIMA: Posledice mogu biti kobne!
Foto: Dado Đilas

KOMENTAR DANA BRANKE MITROVIĆ

KOLUMNISTKINJA KURIRA: DRŽ'TE SE SRBI! EPIDEMIJA MALIH BOGINJA JE PRED VRATIMA: Posledice mogu biti kobne!

Komentar dana

Kada su nam vrli Nemci 2008. izvezli male boginje, ljudi se nisu puno sekirali.

Zabeleženi su tek pojedinačni slučajevi. Jeste da se posle uvođenja vakcine u Srbiji 1971. obolevanje javljalo u epidemijskoj formi na svakih tri do pet godina, ali višestruko manji broj osutih u odnosu na period pre obaveznog (i besplatnog) bockanja bila je činjenica kojom smo se dičili, kao i podatkom da je 1997. zabeležen poslednji smrtni slučaj od ove bolesti u Srbiji.


Iako su morbile, kako se zvanično boginjice zovu, klinički značajna virusna bolest, ona je prilično benigne prirode i bez posledica po obolele u zemljama u kojima se svake godine realizuje visok procenat imunizacije dece.

 

Efikasnost zaštite vakcinom iznosi 95 odsto, ali, posebno od 2010, beleži se sve manji broj roditelja koji dovode decu kod lekara


Sećam se, kad je 1986. registrovana epidemija, prvo što sam uradila bilo je da dete odvedem kod komšinice koja se već simptomatično češkala da je poljubi (ionako mu se sviđala). Sva dečica iz vrtića su bila bolesna, pa smo i mi, uoči polaska u prvi razred, hteli da prebrinemo ovu brigu. Bez panike, naravno, jer dete je, kad je napunilo godinu dana, kao i sva druga deca, primilo prvu vakcinu i steklo izvestan imunitet. Otud pomenuta konstatacija da je bolest benigna. Prosto ko pasulj!

 

Zašto smo, onda, danas u panici? Pa zato što nismo normalni!


Efikasnost zaštite vakcinom iznosi 95 odsto, ali, posebno od 2010, beleži se sve manji broj roditelja koji dovode decu kod lekara da bi se sprečilo ono što niko ne bi želeo. Naime, od 1.000 obolelih od malih boginja registruju se jedan do dva smrtna ishoda, jedan od 20 će zaraditi pride i upalu pluća, jedan od šest će se preseliti na mesto gde i car ide peške, a od njih 200 bar jedan će dobiti konvulzije. Ali, pošto su Srbi narod pametan, mnogi su zaključili da je od vakcine veća šteta nego korist!

 

Gustina naseljenosti je poprilična, pljucka se po podu, šmrče, kiše, činjenica je da se slabo hranimo


Probudila ih je malo vest o nedavnoj epidemiji morbila u Rumuniji, na Kosovu... Da nisu, možda, pogrešili, pitali su se neki, shvatajući odjednom da i Beograd i Srbija zapravo predstavljaju tipično rizično područje za obolevanje. Uz nizak obuhvat imunizacijom prisutni su još neki elementi koji bi lako mogli mnoge da „zašarene“: gustina naseljenosti je poprilična, pljucka se po podu, šmrče, kiše, činjenica je da se slabo hranimo (bez imuniteta smo), a stalno se pipkamo (makar u gradskom prevozu), nacionalne manjine i etničke grupe ignorišemo (podložnije su bolestima), a one su takođe svuda oko nas, tu su i izbeglice...


Elem, u Beogradu je za kratko vreme broj dece koja su primila MMR vakcinu skočio sa 26,5 na 43 odsto, u Nišu sa 27 na čak 60 odsto. No, to će samo malo umanjiti epidemiološke efekte.


Sad se držite! I primite k znanju: jedan oboleli na 1.000 zaradiće i encefalitis!


Doduše, ovo možda ne treba spominjati jer nas je, poodavno, uhvatila kolektivna upala mozga. Bar kad su vakcine u pitanju.

 

Kurir / E.K.

 

Foto: Printscreen

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir