Potreba ljudi za alkoholom i opijanjem verovatno korene vuče iz paleolita, a konzumiranje alkoholnih pića je bilo važno u razvijanju jezika, umetnosti i religije, tvrdi naučnik Patrik Mekgovern.
Ovaj arheolog smatra da ljudi voće i povrće niju primarno počeli da uzgajaju zbog hrane, već da bi mogli da prave alkohol.
Alkohol se pio na područjima najstarijih civilizacija, a najstariji fermentirani napitak dolazi iz Kine, kaže Mekgovern.
Tamo se piće Šato Điau, kako su ga nazvali naučnici pilo pre 9.000 godina. Glavni sastojci tog pića su kinesko divlje grožđe, pirinač i med.
Piće Tebroma se pilo u Hondurasu pre 3.400 godina. Ono je tamnocrvene boje, a pravi se od meda, čilija i kukuruza, a jedan od sastojaka je i kakao.
Stari Etruščani pre 2.800 godina pili su piće na bazi ječmenog slada i pšenice.
U hladnoj Skandinaviji ljudi su se pre 3.500 godina, greli napitkom od pšenice, brusnice, meda, zobi i breskve.
Mekgovern smatra da ljudski organizam od davnih dana traži alkohol, ali i da ljudi nisu jedini tome. Naime, majmuni su takođe pili tečnost iz fermentiranog voća, dodaje ovaj naučnik.
NE PROPUSTITE
(Kurir.rs/ Dejli mejl)
Foto: Printscreen/ Youtube
