Trojica sovjetskih pilota pre Gagarina izgubila su živote pokušavajući da osvoje kosmos, ispričao je aeroinženjer Mihail Rudenko u intervjuu koji je dao ruskoj Pravdi još pre 14 godina.
Piloti Ledovskič, Šaborin i Mitkov su tri godine zaredom (1957-59) pokušavali da oblete zemlju, ali nisu se živi vratili sa misije. Polazili su u misije s kosmodroma "Kapuštin jar" u Astrahanu.
"Sva trojica pilota poginula su tokom leta, a njihova imena nikad nisu zvanično objavljena", ispričao je Rudenko dodajući da njihova misija nije bila da oblete oko Zemlje, nego da uđu u kosmos i spuste se.
S druge strane, braća Akile i Đovani Judika-Kordilja, amaterski radio-operateri koji su ostvarili skromnu slavu tako što su svojom opremom uspeli da pokupe signal sovjetskih svemirskih komunikacija, tvrde da je prvi čovek u svemiru, koji se takođe nije živ vratio iz misije, Vladimir Iljušin.
Istočnonemačka radio opservatorija je 28. novembra 1960. godine objavila da je presrela čudan radio prenos na sovjetskim frekvencijama. Kada su se priključili na frekvenciju, Akile i Đovani su čuli nešto što je zvučalo kao poziv u pomoć, koji je postajao sve tiši. Ukoliko je signal bio pravi, sovjetska letelica je očigledno doživela neki kvar i počela da se udaljava.
Početkom 1961. godine, braća su uhvatila još jedan prenos, za koji je njihov otac kardiolog rekao da zvuči kao neko ko preživljava infarkt. Nisu se čule reči, samo teško disanje i sve ređi otkucaji srca. Ubrzo je stigla zvanična vest da je propao ponovni pokušaj letelice bez posade da uđe u orbitu Zemlje.
Braća su učestvovala i u snimanju Gagarinovog podviga, a ohrabrio ih je Gagarinov glas koji su čuli iz orbite, iako u kratkom periodu. Mesec dana kasnije, oni su pokupili još jedan sovjetski prenos, ali ovaj put je glas bio ženski. Momci su bili užasnuti onim što su čuli, ali nisu mogli da učine ništa, samo da slušaju.
"Javite se... javite se... javite se... Čujte! Javite se! Odgovorite mi! Vruće mi je! Vruće mi je! Šta? Četrdeset pet? Šta? Pedeset? Da, da, da, disanje. Kiseonik, kiseonik... Vruće mi je. Ovo... zar ovo nije opasno? Prenos počinje sad. Četrdeset jedan. Da, vruće mi je. Vruće mi je. Mogu da vidim plamen! Vidim plamen! Trideset dva… trideset dva. Da li ću se srušiti? Da, da, vruće mi je… Slušam, vruće mi je, ući ću ponovo. Vruće mi je!“.
Glas je na početku bio miran i profesionalan, ali je postajao sve očajniji kako su trenuci proticali. Prenos se završio uz pretpostavku da je drugi pokušaj ulaska bio neuspešan.
Neki navode da je pravi pionir svemirske trke zapravo Vladimir Iljušin, drugi sovjetski borbeni pilot koji je dostigao Zemljinu orbitu nedelju dana pre Gagarina. Međutim, zbog greške u navigacionim sistemima njegove kapsule, on je završio u Kini, a ne u Rusiji. Kinezi su ga zarobili i držali u zatvoru godinu dana. Pošto su sovjetska lansiranja obično sprovođena tajno, tako je i njegova misija ostala tajna.
