Kad ministar prosvete ne može da se izbori za poboljšanje, kako i sam kaže, teškog položaja u kojem se nalaze prosvetni radnici, a istovremeno učenici ostaju bez prava da završe školsko polugodište, vreme je da se podvuku računi. Sistem ne postoji. Udžbenici su mnogobrojni i lošeg kvaliteta. Prosečna plata prosvetara iznosi 39.000 dinara. Mesečna primanja čistačice u nekim državnim preduzećima dostižu više od 40 hiljadarki. Direktori škola se postavljaju po političkoj liniji. Testovi s male mature se ilegalno prodaju na ulicama.Doktorati se plagiraju kao od šale, a sankcionisanje takvih postupaka izostaje. Štrajkačima se preti otkazima, a prethodno im se nudi jednokratna novčana pomoć. Kao da je reč o socijalnim slučajevima, a ne o najobrazovanijem delu društva. Školujemo kadar koji najčešće nije u skladu s potrebama tržišta rada. Diplomirani stručnjaci ne dolaze lako do zaposlenja, ako ikada i dođu, dok uhlebljenje uspešno nalaze oni koji su spremni da plate za ocenu. Uloga škole je da pripremi učenika za život, reče jednom prilikom aktuelni ministar prosvete Srđan Verbić. Ako je tako, naši školarci su naučili da se sedenje na stolici ne isplati. Možda je u fotelji bolje!
