Već skoro tri decenije, ona je profesionalni vozač. Autobusom je stizala do Švedske, Španije, Francuske, Danske, Nemačke, Turske...
Prva je žena vozač koja je autobusom stigla na Ostrog. Njeni putnici bili su obična raja, ali i fudbaleri Partizana i Crvene Zvezde, rukometašice i košarkašice Srbije. Posebno joj je bilo drago da u autobusu ugosti glumce. Najviše se obradovala susretu sa Milenom Dravić:
- Vozila sam pre nekoliko gosna glumce u Split. Bila sam presrećna što mi se pružila prilika da upoznam takvu glumačku veličinu. Milena je divna osoba. Neposredna i komunikativna. Lepo smo se ispričale. Priznala je da se divi mojoj hrabroj odluci da izaberem tipično muški posao i u tome istrajavam. Kada tako nešto čujte od jedne uspešne žene, ispuni vas osećaj zadovoljstva- priznaje za Kurir Ivanka.
Na nju su poseban utisak ostavile košarkašice Srbije:
-Interesantno je da su u autobusu bučnije sportistkinje. Najvatrenije su košarkašice. Njihovo pevanje i smejanje još mi odzvanja u ušima. Postale smo prave drugarice. Često je i mene atmosfera znala da ponese, pa bih sa njima pevala. Trenuci su to koji se ne zaboravljaju-iskrena je Ivanka.
Nakon desetogodišnjeg rada u beogradskoj „Lasti“, Ivanka se vratila u kikindski „Autoprevoz“:
-Što bi naš narod rekao: „Svuda pođi, kući dođi“. Za “Lastu” me vezuju lepe uspomene, ali je presudilo srce. U ovoj firmi sam 1990. godine prvi put sela za volan autobusa. Pre toga sam pet godina vozila automobil u Gerontološkom centru. Po ugledu na mene i sin Predrag se odlučio za ovaj poziv. Dok smo radili u različitim firmama, češće smo se sretali na autobuskim stanicama i drumovima. Srećna samo što šoverski hleb ponovo delim sa njim- kažesagovornica Kurira.
Ivanka ne inpiriše samo žene, nego i muškarce. Kolege širom Srbije i Evrope o njoj imaju samo reči hvale. Devojke koje su u dilemi, Ivanka hrabri i poziva da izaberu ovaj težak, odgovoran i dinamičan poziv:
-Baš bih volela da u sadašnjoj firmi dobijem naslednicu, i da na srpskim drumovima bude više žena profesionalnih vozača. Lep je ovo poziv, ali oduzima mnogo vremena. Teško je uskladiti porodicu sa šoverskim poslom. Na početku sam morala da budem podjednako uspešna na poslu, ali i kod kuće. Za dve godine ću u penziju. Ne mogu sebe da zamislim bez volana-priznaje Ivanka.
Vojniče, nemoj sa se zavitlavašSin je često morao ljude da uverava da mu je majka vozač autobusa. Tako je bilo i kada je otišao u vojsku:
- “Vojniče, šta ti rade roditelji”- upitao ga je oficir. Kada mu je odgovorio da otac radi u zabavištu, a da mama vozi autobus, iskolačio je oči. “Vojniče. nemoj da se zavitlavaš”- zagrmeo je starešina. Da ipak govori istinu, shvatio je kad me je upoznao- priča Ivanka i priseća se još jedne anegdote:
-Jednom sam iz Beograda u Niš vozila oficire. Kada sam sela za volan, počelo je komešanje. Pojedini oficiri mislili su da su žrtve skrivene kamere- priseća se ona.
Možda unuci naslede baku
Deca su povukla na mene. Sin Predrag vozi autobus, dok je ćerka Nataša instruktor vožnje. Imam dve unuke i dva unuka. Ko zna možda će se neko od njih latiti volana i nadmašiti baku. Zasad se ne izjašnjavaju. Nakon dolaska iz “Laste” sad konačno ima više vremena da budem sa njima- kaže Ivanka.
