Proslavljeni srpski dramski pisac i akademik Dušan Kovačević govoreći o Kosovu poručuje da Srbija više nikada ne sme ratovati.Kovačević prvi put komentariše polemiku koja je nastala povodom izjave predsednika SANU Vladimira Kostića da je Srbija izgubila Kosovo, a govori i o prijemu Prištine u Unesko, organizaciju Ujedinjenih nacija za kulturu, nauku i obrazovanje.
"Kada pričamo o gospodinu Kostiću, o zajedničkim polemikama, to je i strah da je jedna priča - začeta 1945. (zabranom povratka na Kosovo za 100.000 Srba i Crnogoraca), što je promenilo demografsku sliku - na svom kraju. Zauvek. Posledica je današnja situacija. Ne zavidim premijeru Vučiću na trenucima velikih poniženja, ali svaki loš razgovor je bolji od dobrog rata, i to naša vlada mora imati na pameti. Srbija ne sme nikada više ratovati jer bi joj se moglo desiti da joj to bude poslednji rat. I da bismo se vratili na onu priču o nestašici crnog platna u prodavnicama", upozorava Dušan Kovačević.
On kaže i da je veoma važno znati nešto što Vladimir Kostić "iz svoje lične skromnosti“ nije kazao.
"Ne znam da li je široj javnosti poznato da je gospodin Kostić tokom rata bio na Kosovu, što znači da, ako neko ima pravo da priča o Kosovu i borbi, on ima", ukazuje Kovačević.
U vezi s borbom da Kosovo ne bude primljeno u Unesko, Dušan Kovačević ističe da je Vladimir Kostić, kao predsednik SANU, na preko 50 adresa akademija nauka u svetu uputio pismo u kojem govori šta znači prijem Kosova u Unesko i šta će se desiti ako do tog prijema dođe.
Manastiri i kulturna baština bili bi, navodi Kovačević, pripisani državi koja je zapravo nastala u ratu, otimačinom. Međutim, Kovačević je ispričao i o jednom svom nedavnom događaju s Kosova.
"Pre tri meseca svojim kolima s beogradskim tablicama putovao sam uzduž i popreko Kosova. Video sam oklopna vozila NATO, jednu od najvećih njihovih baza u Evropi. Naši ljudi žive tamo kao u getu, u 21. veku su u getu da bi opstali. Bore se da opstanu. Ta borba je teška i, rekao bih, veoma dostojanstvena. Putujući Kosovom, nisam imao nijednu neprijatnost. Šta to govori? To govori da sam tretiran kao bilo koji drugi stranac. Pošto na Kosovu, kao ni u Srbiji, putevi nisu obeleženi, na dva mesta sam se zaustavio i pitao kuda da idem za Gračanicu. Ljubazno su me uputili. Vozio sam autoputem koji ide od Prištine za Tiranu, dobar autoput. To je autoput jedne države. Tačka", završava svoju priču Dušan Kovačević
(Blic)
