Da te novembarske večeri na Svetog Avramija, „popovsku slavu", nisam videla crno-belo popločani pod, navučene teške crvene zavese i kožne divane, komotno sam mogla da pomislim da sam na običnom koktel partiju u centru grada. Služilo se vino, crno i belo, i obična voda. Sa čašom vode kružila sam po nevelikom prostoru tražeći poznata lica, ali ih nisam prepoznala. Našla sam se u drugom miljeu. Muškarci i žene bili su obučeni prilično svečano, govorilo se tiho i priznajem da mi je bilo ugodno među damama, vitezovima i njihovim gostima.Bila sam gošća templara Srbije, najvećeg viteškog reda na svetu sa istorijom i tradicijom dugom 900 godina.Naravno da sam došla s pristojnom dozom predznanja i predrasuda, očekujući ikonografiju iz brojnih knjiga, filmova i video-igara o ovom tajanstvenom redu: bele plaštove, crvene templarske krstove, makar fotografije istaknutih članova reda, neku „predstavu". Ništa od toga. Ubrzo je pročitana i Deklaracija o zaštiti hrišćanske kulture na Kosovu i Metohiji i hrišćanskih stradalnika u svetu.
Kad se govori o procesima uništavanja hrišćanske baštine na prostoru južne srpske pokrajine, kaže se:„Ovi procesi su izuzetno opasni jer je reč o prostoru koji je zavetna zemlja srpskog pravoslavnohrišćanskog naroda, arhetipski kodiranog u istorijskoj i nacionalnoj svesti Srba, koji je vekovima bio riznica hrišćanske duhovnosti i umetnosti, ali i prva predstraža i odbrana Evrope od nadirućeg islama".CEO TEKST O TOME KO SU TEMPLARI U SRBIJI I KOJI SU NJIHOVI CILJEVI PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
