BEOGRAD - Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je danas da je zatražila da se prekine direktan prenos skupštinskog zasedanja u skladu sa ugovorom koji parlamentu ima sa RTS, kako bi se sprečilo kršenje izborne tišine, odnosno zbog održavanja lokalnih izbora u više mesta u Srbiji. Poslanici opozicije su zbog toga oštro negodovalli.“Ovo nije bila nikakva mera nego sprečavanje zloupotreba ostalih zakona zbog izborne tišine, odložili smo prenos da ne bi kršili i druge zakone koji se odnose na izbornu ćutnju koje do sada nijedan poslanik nije kršio”, rekla je Gojkovićeva i zahvalila direktoru RTS što je, kako je naglasila, shvatio da može da izbije problem, pa će odloženi prenos biti od 20 sati.Tako nešto se do sada događalo milijardu puta, rekla je Gojkovićeva.Ona je odluku o prekidu direktnog prenosa donela pošto je šef poslaničkog kluba DS Borislav Stefanović počeo da govori o događanjima u Mionici i izneo tvrdnju da je brutalno pretučen kandidat DS za predsednika opštine Milan Gavrilović.Gojkovićeva je odredila petominutnu pauzu, a kada je zasedanje nastavljeno, šef poslaničkog kluba SDS Marko Đurišić je rekao da nigde ne postoji mogućnost da predsednik prekine prenos skupštine i da Gojkovićeva ne može da određuje da li će predstavnici sredstava javnog informisanja direktno prenositi sednicu ili ne.“Najviše što možete, shodno poslovniku, jeste da sednica može biti zatvorena za javnost i to u jasno određenjim situacijama. Molim vas, nemate prava po poslovniku da tražite da se prekine prenos koji ide na kanalu javnog servisa, ranije je to bila odluka javnog servisa i nigde ne piše da je to vaša odluka”, insistirao je Đurišić.On je podsetio da se normalno radilo do incidenta u Mionici i da je “skandal to što predsednica skupštine radi”.“Silom želite već nekoliko sednica da izdejstvujete ne znam ni ja šta, ali nećete uspeti jer ovde postoje poslanici koji žele da rade, niste u pravu, ali rauzumem da vi želite da tako nešto iskonsturišete, postoji ugovor skupštine i RTS u kojem piše da se generalni sekretar dogovara i o dinamici prenosa i ovo ću shvatii lično”, rekla je Gojkovićeva.Ona je Đurišića zamolila na “pristojnost i lepo vaspitanje”.
Šef posalničkog kluba SNS Zoran Babić je zatim apelovao da se nastavi sa radom, istakavši da su poslanici došli da bi raspravljali o amandmanima na zakon o energetici, jer je, kako je ocenio, bitno kakao će taj zakon da izgleda i kakve će norme doneti.On je podsetio da je skupština uvela i e-parlament i live stream i istakao da će odloženi prenos biti od 20 sati, a ne posle ponoći.“Vidim dobru volju većine da se vratimo dnevnom redu i amandmanima”, rekao je Babić.Posle pola sata reklamiranja poslovnika poslanici su nastavili raspravu po amandmanima.
Inače, poslanici danas razmatraju amandmane na pet zakonskih predloga, među kojima i zakon o energetici, a sednica je počela posle pauze od pola sata koju je odredila presednica Skupštine Maja Gojković insistirajući da rad ne može da počne dok ne dođe ministar energetike Aleksandar Antić.
Antić u parlamentu učestvje u raspravi po amandmanima na predloženi zakon o energetici.
Poslanici Skupštine Srbije razmatraće nešto vise od 100 amandmana na ukupno pet predloga zakona među kojima je i predloženi zakonu o energetici, koji predviđa lakše ulaganja investitora u oblast energetike i usklađivanje te privredne oblasti sa pravilima EU.
Tokom načelne rasprave predstavnici poslaničkih klubova stranaka na vlasti i u opoziciji najavili su podršku predlogu zakona o energetici, zbog njegovog reformskog karaktera, mogućnosti većeg ulaganja u energetski sektor i zbog usklađivanja te oblasti Srbije sa Trećim energetskim paketom EU. Izuzetak je Nova stranka, čiji predstavnici su istakli da njeni članovi nisu imali vremena da pročitaju zakon.
Novi zakon o energetici širom otvara vrata investitorima da ulažu u oblast energetike u Srbiji i otvaraju nova radna mesta, što je prioritet Vlade Srbije, poručio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, predstavljajući predlog zakona pred poslanicima.
Novim zakonom, koji je reformskog karaktera, značajno se poboljšava investicioni ambijent u sektoru energetike, rekao je on i najavio da je pred Srbijom ozbiljan investicioni ciklus u toj oblasti, jer postoji dosta zainteresovanih investitora iz EU, SAD i Rusije da ulažu.
Najavio je da će Srbija uskoro početi izgradnju nove elektrane u Kostolcu, a postoje i planovi za ulaganje u termoelektranu i rudnik Štavalj, uz mogućnost velikog ulaganja u obnovljive izvore energije zahvaljujući podsticajima države, kako bi do 2020. dostigli cilj od 27 odsto struje iz obnovljivih izvora energije.
Novim zakonom o energetici će se u Srbiji od 1. januara 2015. godine u potpunosti primenjivati sve mere iz Trećeg energetskog paketa EU za oblasti gasnog, elektroenergetskog sektora i obnovljivih izvora energije, čime Srbija postaje prva zemlja u regionu koja je primenila sve te odredbe, a Srbija je u oblasti energetike najviše iskoračila u usklađivanju sa evropskim integracijama.
Novim zakonom će biti zadržana zaštita za energetski ugrožene kupce, što, kako je rekao, ukazuje da Vlada i Ministarstvo energetike vode odgovornu socijalnu politiku u ovoj oblasti, jer će i u sledećoj godini za subvencionisanje ugroženih potrošača biti izdvojeno 700 miliona dinara za sve koji ne mogu da plaćaju struju i koji će dobiti besplatno od 120 do 240 kilovat sati struje mesečno i određene količine gasa.
Kada je reč o predlogu zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma Srbije i EU o pravilima za korišćenje finansijske pomoći Unije iz pretpristupnih fondova (IPA 2), ministarka Jadranka Joksimović je najavila da će Srbija za 2014. godinu od Evropske unije dobiti 72 miliona evra bespovratne pomoći za sanaciju šteta od poplava, kao i 115 miliona evra za projekte po različitim sektorima.
Ona je navela da će 62 miliona evra biti dodeljeno Srbiji u okviru instrumenata za pretpristupnu pomoć EU, odnosno u okviru programa IPA 2, a 10 miliona evra je iz okvira regionalnog mehanizama podrške.
Joksimović je rekla da će usvajanjem tog dokumenta biti uspostavljen pravni osnov za korišćenje sredstava koje je EU već odobrila Srbiji.
Ona je najavila da će pomoć EU za ceo region iznositi 11,7 milijardi evra do 2020. godine, a za Srbiju je od toga namenjeno 1,5 milijardi evra, s tim što mogu biti odobrena i posebna sredstva kao nagrada za efikasno korišćenje IPA 2 i zbog dobre primene evropskih pravila.
Postoji i mogućnost budžetske podške Srbiji od EU, kao i dobijanje novca kroz višegodišnje planiranje, navela je Joksimović.
Predstavivši izmene Zakona o matičnim knjigama, ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički je istakla da se izmene tog zakona usvajaju kako bi ta zakonska rešenja bila usklađena sa već usvojenim izmenama Zakona o državnoj upravi u oblasti uslova koje državni službenik mora da ispuni.
"Reč je o davanju ovlašćenja za vođenje upravnog postupka i odlučivanje o pravima i obavezama fizičkih i pravnih lica", rekla je Udovički na sednici parlamenta.
Ona je dodala da se predlaže da zamenik matičara može da bude lice koje ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama, sa najmanje 180 ESPB bodova na osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju od tri godine društvenog smera.
Ministarka je dodala da je neophodno produžiti rok za ispunjenje propisane obaveze imalaca javnih ovlašćenja u kojem bi oni u celini izvršili dostavljanje sadržaja drugog primerka matičnih knjiga u elektronskom obliku nadleženom ministarstvu.
