Sve više ljudi u Srbiji, sudeći po objavama na društvenim mrežama, ima problema s trihotilomanijom, tj. neodoljivom i nekontrolisanom potrebom za čupanjem dlaka sa svoga tela, bilo da je u pitanju kosa, trepavice, obrve, dlake iz genitalna regija, brada, brkovi, dlake ispod pazuha...
Zavisi od osobe do osobe. To je, kažu psiholozi, posledica poremećaja kontrole impulsa, a ponekad može dovesti i do ozbiljnijih povreda!
Na internetu se mogu naći uznemirujući snimci uglavnom devojaka koje pokazuju kako čupaju kosu u malim pramenovima, a o ovom problemu je na Tiktoku govorila i Stefani Nešković (21), studentkinja Filološkog fakulteta u Beogradu, koja je u jednom periodu svog života i sama prošla kroz to.
Kod nje je, kaže za Kurir, problem počeo da se ispoljava u osnovnoj školi.
- Počelo je negde između šestog i sedmog razreda. Prvo iz dosade. Osećaj satisfakcije u tom momentu se kasnije tražio i u momentima stresa - tako da bih rekla da sam to radila i iz dosade i u momentima nervoze. Često sam čupala kosu, pogotovo na samom početku, i to među svoja četiri zida. Niko nije znao sve dok majka primetila da imam manje pečate po glavi. Tek kad sam prestala to da radim, saznala sam da se ovo stanje zove trihotilomanija.
Ona je ovaj problem imala nekoliko godina.
- Kod mene to nije bio kontinuirani proces, već s prekidima. Iz ličnog iskustva, rekla bih da nismo svesni šta uopšte radimo, to je momenat u kom se traži nekakav vid privremenog opuštanja.
Stefani kaže da joj se, nakon što je objavila video o tom problemu, javilo dosta mladih.
- Dosta njih, na primer, nije ni znalo da to stanje ima nekakvo ime, mislili su da su sami u ovome i nekako mi je baš bilo drago što sam u neku ruku uspela da podignem svest o ovome.
Psiholog Marija Milenković kaže za Kurir da trihotilomanija, kao i svi poremećaji, koji uključuju fizičku i motoričku aktivnost, spadaju u poremećaje kontrole sopstvenih impulsa.
ČINJENICE
O trihotilomaniji
- Karakteriše se neodoljivom potrebom da se iščupa sopstvena dlaka
- Osoba nekad pokušava da se odupre ovoj potrebi, ali rezultat je porast napetosti, koja, ako se dlaka ne iščupa, ponekad narasta do nepodnošljivosti
- Posledica je gubitak dlaka, najčešće ograničen, koji, ako se bolest ne leči, može biti nepovratan
- Svrstana je u posebnu grupu oboljenja zvanih poremećaji kontrole impulsa
- Mnogi imaju običaj da se igraju dlakom nakon što je iščupaju
- Neki provode sate tražeći "pravu" dlaku koju bi iščupali, a drugi imaju "omiljenu oblast", na glavi ili drugde, koju povremeno promene
- Najčešće se javlja oko 12. ili 13. godine života
- Postoje različiti načini lečenja i tretmana
- Čim imamo poremećaj kontrole impulsa, to znači da postoji neka napetost, nešto što nam oduzima mogućnost uspostavljanja kontrole, odnosno da postoji neki vid disbalansa. Osoba, dok čupa dlaku, dobija neko trenutno zadovoljenje, međutim, čim završi, može osećati istu nelagodu kao i pre izvršenja radnje. Različiti su uzroci nastanka. Uglavnom se javlja nakon nekog stresnog događaja. Može se desiti da je to privremeno i da se nakon rešavanja problema prestane s tim. Uglavnom, ponekad, radeći ovo osoba se može ozbiljno povrediti, te je svakako potrebno da potraži pomoć, naročito ako se uz ovo pojavi i neki drugi simptom.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
