Medicinski frižider koji može da radi 35 dana bez struje

U Tauinu, gradu smeštenom na talasima išibanoj velškoj obali, u podnožju planina u regionu Snoudonija, jedna startap kompanija pokušava da simulira uslove tipične za vrelu ekvatorijalnu klimu. Šest komora za zagrevanje bruji pored 3D štampača i izmodelovanih specijalnih držača za vakcine. U uglu se nazire kutija veličine čoveka, čija je destinacija Indija, a na kojoj je utisnuta slika krave kako lokalci koji poštuju ovu životinju ne bi pali u iskušenje da prčkaju po njoj. Reč je o laboratoriji u kompaniji „Šur čil“ (Sure Chill), koja je napravila frižider koji može da radi više od 35 dana bez struje. Glavni cilj ovog projekta je da zaštiti vakcine od štete, koja može nastati kao posledica neujednačenog hlađenja tokom transporta osetljivih lekova od fabrika do udaljenih zemalja. „Milijarde dolara troše se svake godine na vakcine za zemlje u razvoju,“ kaže Piter Sanders (Peter Saunders), predsednik kompanije „Šur čil“ i njen najveći investitor, s obzirom na to da je „ubrizgao“ 2,5 miliona funti u ovu kompaniju. „Ali mnoge od ovih vakcina su upropašćene zato što se ne čuvaju na odgovarajućoj temperaturi.“ Najveći problem nije vrućina, već zamrzavanje. Studije ukazuju na to da je znatan broj vakcina izložen destruktivnim temperaturama ispod nule iz vrećica leda i loše kontrolisanih sistema hlađenja. Sanders primećuje da je izbijanje virusa ebole ukazalo na potrebu za hitnim poboljšanjem (javne) zdravstvene infrastrukture širom sveta. Kad se susreo s novinarom Fajnenšel tajmsa, bio je veoma uzbuđen zbog nedavnog sastanka s Bilom Gejtsom (Bill Gates), čija je dobrotvorna fondacija dala više od miliona dolara „Šur čilu“ kako bi pomogla ovoj kompaniji da razvije svoje hladnjake. „Veoma poslovan, veoma fokusiran,“ tako Sanders opisuje ovog filantropa. „Šur čil“ je proizveo 1.000 frižidera prošle godine i isporučio uređaje potrošačima u 45 zemalja, uključujući i Unicef, ogranak Ujedinjenih nacija koji brine o kvalitetu životnog standarda dece i omladine. Standardni frižideri koje proizvodi ova kompanija rade oko 10 dana, a firma je u poslednjoj fazi dobijanja odobrenja od Svetske zdravstvene organizacije za svoj najtrajniji hladnjak. Još jedan od ciljeva kompanije su potrošački uređaji, uključujući i klima-uređaje i frižidere za piće, poput jednog napunjenog „pepsijem“, koji stoji na recepciji ove firme. Patentirana tehnologija je zamisao Ijana Tenslija (Ian Tansley), dizajnera i inženjera, kom je ta ideja sinula dok se šetao oko zaleđenog jezera u severnom Velsu. Dok je opisivao svom prijatelju kako riba može bezbrižno da pliva ispod sloja leda, shvatio je da bi jedinstveno svojstvo vode koje ovo omogućava (to što ima najveću gustinu na četiri stepena Celzijusovih) moglo da se iskoristi za pravljenje nove vrste hladnjaka.

„Pokušavao sam da mu objasnim - ukoliko toplota ide nagore, zašto je onda vrh jezera i dalje zamrznut?“, kaže Tensli. „Samo voda najveće težine može pasti na dno, sva druga voda čija temperatura nije četiri stepena želi da ide gore zato što je lakša.“ Godine 2005. Tensli je imao sastanak sa Sandersom, a pre pet godina odlučili su da se fokusiraju na ovu novu tehnologiju. Frižideri „Šur čila“ sastoje se od komore ispunjene vodom s blokom leda na vrhu, koji se može napraviti pomoću sporadičnog električnog napajanja ili solarnog panela. Kako voda manje težine dolazi u dodir s ledom, hladi se i ponovo tone, omogućavajući tako sistemu da održi stabilnu temperaturu. „Led je podjednako nabijen energijom kao i akumulator automobila,“ objašnjava Tensli. „Međutim, ovo je akumulator koji možete puniti i prazniti koliko god želite - nikad se neće istrošiti.“ Ovaj hladnjak ima dve velike prednosti u odnosu na konvencionalni uređaj, koji pumpa tečnost kroz cevi i izvlači toplotu dok se stanje supstance menja od tečnog do gasovitog. Kao prvo, on obezbeđuje stabilnije temperature. „Rad konvencionalnog frižidera zasnovan je na kratkim naletima. On primeti visoku temperaturu i kaže: ‚Moram da oborim temperaturu i stvorim nešto hladnoće‘,“ navodi Tensli. „Standardni frižider non-stop primenjuje ovu naizmeničnu operaciju dok se termostat aktivira u jednom i drugom smeru.“ Kao drugo, oni su energetski efikasniji jer im se struja može dozirati. Za razliku od običnog frižidera, kojem je potrebno konstantno napajanje, ovi uređaji „napune“ blok leda tako što ponovo zalede vodu koristeći struju ako i kad je dostupna ili pak kad je najjeftinija. Mogu izbeći trošenje električne energije u udarnim intervalima, pomažući na taj način tvorcima da stvore pametne mreže i uključe obnovljive izvore energije, kao što su energija vetra i sunca, u nacionalne mreže. Međutim, sistem ima i svoje nedostatke. Frižideri „Šur čila“ gotovo su dva puta teži od normalnih kad se napune vodom, koja pritom ne sme sadržati nečistoće. Koštaju više od 2.000 dolara, ali u kompaniji kažu da će cena padati kako obim proizvodnje bude rastao. „Šur čil“ je ostvario prihod od 1,7 miliona funti u periodu od godinu dana do marta 2014. i predviđa da će biti na nuli ove godine. Kompanija je postigla licencni sporazum sa „Godredžom“ (Godrej), koji drži 15 procenata indijskog tržišta bele tehnike i za koji se očekuje da će za nekoliko meseci početi proizvodnju uređaja zasnovanih na dizajnima „Šur čila“. „Godredž“ vidi potencijal u prodaji frižidera za vakcine državi i možda vinskih hladnjaka indijskoj srednjoj klasi u razvoju. SALLY DAVIES