icon-commentsicon-galleryicon-reacticon-totopicon_react
Foto: Promo

tajna plemenitog metala

SVETSKI BOGATAŠI NAMERNO OBARAJU CENU ZLATA DA BI SVE KUPILI? Ovo je jedna od najvećih svetskih zavera! Da li je po sredi PLJAČKA MILIJARDI!

Objavljeno: 04.09.2018. 13:34h

 

Da li će povećanje kamatnih stopa FED-a (Federalnih američkih rezervi) dovesti do povećanja štednje u bankama i smanjenja investicija? Zašto Rusija opet gomila zlatne poluge? Ovo je samo deo jedne od najvećih svetskih ekonomskih nedoumica poslednjih meseci. Cena zlata, naime, tokom leta, beleži snažan pad. Uprkos tenzijama između SAD sa jedne strane, i Rusije, Kine i Turske sa druge strane, cena zlata vrtoglavo pada.


 

foto: Shutterstock

Zlato nije odreagovalo na zaoštravanje političkih i ekonomskih tenzija u svetu. Na cenu zlata uticalo je najavljeno povećanje kamatnih stopa u predstojećim mesecima od strane Federalnih američkih rezervi. Zvaničnici FED-a saopštavaju da ekonomija SAD beleži snažan rast, tršište rada je nastavilo da jaća, dok se inflacija zadržala na ciljanom nivou od 2 odsto.

 

U saoptenju FED-a ne spominju se rastuće tenzije i kritike od američkog predsednika koje dolaze na račun FED a. Od početka godine američka ekonomija beleži rast od 4,1%. Zbog niskih kamtnih stopa u svetu se beleži najveći rast u građevinskoj industriji. Taj trend doveo je do izgradnje velikog broja kvadrata stambenog i poslovnog prostora. Indikativno to bi trebalo da dovede da smanjenja cene kvadrata. Na tršistu nekretnina beleži se trend rasta cene kvadrata. To indirektno ukazuje da se radi o naduvanom balonu koji će eksplodirati.

 

Kada dođu krediti za naplatu izvesno će doći do pada cene kvadrata, kako bi se servisirale dospele finansijske obaveze prema bankama. Taj trend izazvao je konfuziju u glavama ulagača i izazvao bojazan da ne pretplate nekretnine u koje ulazu. Fenomen koji je primećen u svetu je da u nekim metropolama ima više stambenih jedinica nego stanovnika. Depopulacija preti celom svetu. S druge strane političke tenzije dovele su do potopa na berzama.

 

foto: Profimedia

U svetu se beleži povećana tražnja za zlatom. Bogataši kao da se utrkuju kako da dođu do ovog dragocenog metala. Istražujući, zašto je to tako, saznali smo da su objekti koji su izgrađeni pre 2.000 godina već odavno urušeni, da su se mnoge valute pojavile i nestale, a da je zlato ostalo vredno isto i tada i sada.

 

Godišnja proizvodnja zlata ima vrlo mali uticaj na cenu zlata. Odnos godišnje proizvodnje naspram već iskopanog i lagerovanog zlata je 1:65 tj rast od 1,5%. Upravo se zato zlato i koristi kao novac, pošto ga ima puno u odnosu na godisnju ponudu i potrošnju. To ga čini stabilnim merilom vrednosti, i čak i u slučaju da se proizvodnja potpuno obustavi ili duplira, to neće imati veliki uticaj na kretanje cene. Sa druge strane industrijska potrošnja zlata je simbolično mala pa se stokovi smanjuju sporije nego što se povećavaju. I baš zato, zlato nije berzanska roba već novac.

 

Investitore muči strah od finansijske nestabilnosti i pada cena deonica banaka sa obe strane Atlantika. Sve više ih, naime, brine profitabilnost banaka u uslovima niskih stopa rasta i niskih, pa čak i negativnih kamatnih stopa. Zbog previranja na svetskim finansijskim tržištima i oštrog pada cena deonica ulagači traže utočište za kapital u investicijama koje se smatraju sigurnijim u neizvesnim vremenima.

 

foto: Promo

Trgovina zlatom međutim nije bez zakulisnih radnji, što pokazuje i istraga koju je američko ministarstvo pravde pokrenulo u vezi imogućih manipulacijama cenom dragocenih metala na svetskom tržištu sredinom 2015. godine. Pod lupom Vašingtona je dugogodišnja praksa učesnika takozvanog procesa londonskog fiksiranja cene zlata, među kojima su bile desetak megabanaka.

 

Naime, dva puta dnevno (u 10.30 i 15 časova po londonskom vremenu), grupa pažljivo probranih ljudi seda za telefon da se dogovore o ceni zlata, srebra, platine i paladijuma na svetskom tržištu. Dogovor se odvija nadmetanjem, dok, zvanično, ne procene trend na tržištu. Nezvanično, ekipa na telefonima procenjuje koja cena odgovara njima i njihovim klijentima –izraženo u dolarima, funtama i odskora u evrima. Nakon ovog dogovora vest o ceni četiri skupocena metala razliva se već decenijama razrađenim berzanskim kanalima na svetsko tržište metala i hartija od vrednosti.

 

Tajanstvena praksa, globalnog značaja, odvija se iza ozbiljno zatvorenih vrata od jeseni 1919. godine, kada se – u kancelarijama bankarske kuće Rotšild – okupila osnivačka petorka onog što se i danas zove proces londonskog fiksiranje cene zlata. Tajanstvena grupa „fiksatora” u međuvremenu je narasla,

 

Rotšildovi su se povukli iz tog panela – kako se među sobom zovu – radeći predano decenijama (sa pauzom tokom Drugog svetskog rata) sa manjim predahom samo za katolički Božić i Novu godinu. Tih datuma, inače, obavljaju „telefonski razgovor unakrst” samo ujutru. Izlišno je govoriti o neslućenoj moći koju ovi panelisti imaju. Samo prošle godine svetska tražnja za zlatom iznosila je 3.924 tone. Jedan cent gore ili dole u dnevnoj ceni zlata i tri preostala dragocena metala donosi ili odnosi basnoslovne sume akterima ove trgovine.

 

foto: Profimedia

Srbija nema porez na investiciono zlato

 

Građani naše zemlje koji imaju mogućnosti, mogu da ulažu u zlato pod identičnim uslovima kao i građani Švajcarske konfederacije i Evropske unije.

 

Od 2018. godine u Srbiji je ukinut porez na investiciono zlato. Na taj način ova investiciona kategorija, nametnula se kao oportuno rešenje ostalim oblicima štednje i investicija - štednji u bankama, u nekretninama, ulaganjima u akcije i obveznice. Investiciono zlato je priznato u svetu kao najbolja polisa osiguranja za zarađeni novac.

 

(Kurir.rs)

 

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: