ČUVENI SERPIKO OTKRIVA ISTINU O AMERIČKOJ POLICIJI: Evo zašto su na lošem glasu i zbog čega je i danas nepoželjan!

Film, nastao na osnovu istinitih događaj, pokazao je Serpikovu borbu sa korupcijom u policiji.

Danas, nakon što su policajci ubili još jednog nenaoružanog crnca, Rejšarda Bruksa, u Atlanti, čini se da se nije mnogo toga promenilo.

Serpiko je nagrađen 1971. godine medaljom časti, najvišom nagradom za hrabrost koju policajac u Njujorku može dobiti. Danas ima 84 godine, mirno živi u predgrađu Albanija i smatra kako se današnja američka policija suočava s identičnim fundamentalnim problemima kao i šezdesetih i ranih sedamdesetih kad je on odbio da uzima mito u Njujorku.

Tada se policija prvenstveno pokazala nesposobnom da sprovodi istrage o samoj sebi. Javni tužioci okretali su glavu na drugu stranu u strahu da ne izazovu moćne policijske sindikate i političare. Činjenica je, smatra Serpiko, da su ključne primere policijske brutalnosti razotkrili građani koristeći pametne telefone za snimanje, a ne policija. Sada, kada se Kongres napokon suočava s problemom postupanja američke policije, Serpiko veruje kako ima nade, ali ne veruje u brze promene.

Govoreći o ubistvu Džordža Flojda, rekao je: "Ovo je bilo drugačije jer je sve na snimku. Jedan čovek koji ubija drugog bespomoćnog čoveka. Tako da se nadam da će se ovaj pokret i protesti nastaviti. Imali smo koronavirus, koji je još aktivan, a smatram da je koronavirus ekvivalentan policijskoj korupciji. Virus je među nama i ne znamo ko ga ima, i policijska korupcija je virus".

Smatra kako se gorivo za sadašnje nerede stvaralo decenijama, još od vremena kad su policajci morali da plaćaju mito da bi se zaposlili. „Brutalnost je policijska korupcija“ kaže Serpiko i dodaje da je napokon otvoren prozor mogućnosti da policajci vide kako su nasledili grehe svoje starije braće i da su u obavezi da nešto preduzmu.

Osvrnuo se i na "militarizaciju" američke policije.

"Kada sam ja bio policajac, nosili smo 38-ice. Nisu bile toliko efikasne, zapravo, prekršio sam pravila pa sam sebi uzeo "brauning 9mm automatik". Problem je bio kada je policija prešla na 9mm, zapravo su prešli na 40mm, još moćnije oružje. A onda i na poluautomatska oružja. Danas možete videti policajce kako ispaljuju čitave šaržere, dopunjavaju ih bez razmišljanja, a sve u činovima nemara i rasizma. Amadou Dialo je 1999. godine u Njujorku upucan čak 41 put bez nekog posebnog razloga. Sva ova nekontrolisana oružana moć, u kombinaciji sa nedovoljnom i lošom obukom i nedovoljnom kontrolom kandidata, dovodi do velikih padova u kvalitetu.

A sada dolaze sa tenkovima, to stvara ratnu atmosferu na obe strane. Naravno, policajci imaju svako pravo da se brane, ali sa više naroužanja trebalo bi da bude i više obuke - bilo je primera da policajci čak ubiju tako svoje kolege.

Narod su oči i uši zajednice. Bolji javni odnosi mogu da stvore saveznika, policija i zajednica treba da rade zajedno na obostranu korist. Ljudi ne žele kriminal na njihovim ulicama, ali ne žele da zovu policiju jer ne veruju policajcima", opisao je Serpiko stanje u policiji u intervjuu za Forin polisi.

Iako je odlikovan, Serpiko ni dan-danas, kako sam navodi, nije poželjna osoba u njujoškoj policiji.

Kurir.rs/Foreignpolicy.com