ČUVAR DRŽAVNOG NOVCA MOSKVE BIO GLAVNI ŠRAF U ŠOLAKOVIM MUTNIM POSLOVIMA: Uspešno varao zapadne partnere godinama, a trpao ruske pare sebi u džep
Osnivač Junajted grupe Dragan Šolak izgradio je svoje poslovno carstvo gurajući u prvi plan prozapadne vrednosti i slobodu medija. Međutim, kao što je razotkrivanje pravih Šolakovih motiva (čitaj: novac i uvek samo novac) u potpunosti srušilo lažnu sliku o brizi za slobodnu reč, tako su njegove ruske konekcije razbile mit o proevropskom, prozapadnom i antiruskom narativu, na kojem je počivala kako uređivačka politika njegovih medija, tako i javno komunicirana poslovna filozofija.
Sve to je bila fasada iza koje se skrivaju mnogobrojni finansijski tokovi povezani s Kremljom i ofšor intrigama. Prema Kurirovim otkrićima, Šolak je ispleo čitavu skrivenu mrežu sačinjenu od novčanih kanala povezanih s Rusijom i ofšor kompanija od Malte do Britanskih Devičanskih Ostrva, a ključna figura u svemu ovome je švajcarski advokat Volfram Kuoni, koga je svet finansija prozvao "bankar Kremlja".
Skrivanje bogatstva
Brojni izveštaji otkrivaju kako je kapital povezan s ruskom državom bio povezan s medijskim pejzažom Junajted grupe dok je Šolak njome upravljao. Nefer poslovanje, kršenje zakona, potplaćivanje ljudi unutar konkurentskih firmi i regulatornih tela, prisluškivanje konkurenata, ali i sopstvenih saradnika... I, naravno, korišćenje ofšor zona da se finansijske transakcije učine nevidljivim. Sve su to alati koje je Šolak sa svojim "specijalcima" obilato koristio, a jedan od ključnih bio mu je Volfram Kuoni. On je bio zadužen za Šolakove najmisterioznije poslove - od skrivanja bogatstva, preko upravljanja imovinom, izbegavanja poreza i protoka keša sve do tajnih akvizicija. Sve to vreme, Šolak je mahao zastavom nezavisnog novinarstva i gurao antiruski narativ kroz svoje medije, među kojima je N1 bio glavna uzdanica kao televizija s franšizom američkog CNN. To je bila strategija da Šolak dobije kredibilitet, ali i štit od detaljne kontrole.
Kuoni je bio na čelu švajcarske ispostave Junajted grupe od 2015, u isto vreme dok je bio drugi čovek Gasprom banke Švajcarska (od 2012. do sredine 2022. na funkciji potpredsednika Gasprom banke AG, švajcarske podružnice ruske državne Gasprom banke, za koju je važila javna tajna da služi za skrivanje milijardi dolara u posedu ruskih tajkuna i političara). Neverovatno je da je bankar Kremlja Kuoni, čak i dok je predstavljao finansijski sektor Moskve, istovremeno bio predsednik Upravnog odbora Junajted medije, sve do maja 2022, što je nekoliko meseci od početka rata u Ukrajini. Drugim rečima, Kuoni je godinama bio u upravljačkom vrhu Šolakove medijske kompanije dok je istovremeno bio investicioni menadžer za ruske fondove povezane s državom.
Centralna figura
Ovaj Švajcarac bio je i centralna figura u kupoprodaji Dajrekt medije, marketinške kompanije koju je Dragan Đilas prodao Junajted grupi. Ipak, ova transakcija je primer Šolakovog nefer poslovanja. Naime, Dajrekt medija je kupljena putem komplikovanog lanca ofšor entiteta. Kurir je na osnovu dokumenata otkrio da su promene vlasništva Dajrekt medije u periodu 2014-2015. godine bile preusmeravane kroz najmanje osam kompanija registrovanih u ofšor zonama, uključujući Holandiju, Luksemburg, Samou, Hongkong, Britanska Devičanska Ostrva (BVI) i Nevis. Bugarski biznismen Krasimir Gergov bio je isturen kao kupac preko holandske fondacije, ali dokazi su kasnije ukazivali da je on bio posrednik. Prema nalazima La Verita, grupa srpskih tajkuna predvođena Volframom Kuonijem orkestrirala je promenu vlasništva Dajrekt medije kroz ove ofšor strukture. Zapravo, sredstva za preuzimanje izgledala su da su tajno preusmerena kroz Šolakov mrežni sistem: novac je navodno poslat sa BVI ofšor kompanije pod Šolakovom kontrolom Gergovu radi izvršenja kupovine, a dodatna sredstva su prebačena iz Švajcarske od strane Kuonija, koji je delovao kao Šolakov fiducijar. Takav aranžman je prikrivao pravi izvor 17,7 miliona evra plaćenih za Dajrekt mediju. Holandske vlasti, sumnjajući na međunarodno pranje novca, pokrenule su istragu o transakciji. Međutim, kompleksna šema uspešno je sakrila sredstva i krajnje korisnike Dajrekt mediju, ilustrujući kako su ofšor kanali korišćeni za ubacivanje kapitala mutnog porekla u Šolakove medijske poslove. Kuoni je na sličan način mešetario i kada je Junajted grupa kupila od Đilasa poslovnu zgradu, o čemu je Kurir takođe detaljno pisao.
Slovenački istraživački izveštaji navode da je Kuoni igrao "jednu od najvećih uloga u širenju Šolakove medijske imperije od 2010. godine", delujući kao posrednik iza kulisa. Bio je Šolakov pouzdani predstavnik u korporativnim manevrima u inostranstvu, uključujući kupovinu i prodaju medijskih resursa u Bugarskoj u Šolakovo ime. Kuonijevo ime, kao i Šolakovo, pojavljuje se u više procurelih dokumenata, poput Pandora pejpersa i Malta fajlsa, i ukazuje na njegovu ulogu u ofšor entitetima vezanim za Junajted grupu. Pored Junajted medije, Kuonijeva vlastita poslovna imperija Aspermont grupa i lične transakcije dodatno naglašavaju njegove veze s Kremljom. Ovaj Švajcarac je kreirao ofšor utočišta za bogatstvo ruskih elita pod sankcijama.
Proruska orijentacija
Veze Šolaka s ruskim parama produbljuju se i kroz Kuonijevu suprugu Mariju (rođenu Marić), investicionu bankarku koja ima srpsko poreklo. Ona je suosnivač Aspermont grupe i sa Šolakom se povezuje kroz brojne finansijske kanale u ofšor zonama. Volfram i Marija Kuoni, inače u Švajcarskoj poznati kao ljudi otvoreno proruske orijentacije i vezama sa oligarsima bliskim Kremlju, suvlasnici su više kompanija sa Šolakom (DanSav Investments AG, TechHill Plaza, Click for Serbia NGO, Four Palms LLC...). Ove kompanije su se koristile za držanje objekata i luksuzne imovine Junajted grupe. Jedan od primera mešetarenja je iz 2011. godine, kada je Marija Kuoni suosnovala kiparsku kompaniju koja je u roku od 17 meseci misteriozno prikupila 10 miliona evra, koji su zatim položeni u Šolakovu maltešku firmu Prestiž medija. Istražitelji su kasnije ovo označili kao verovatni kanal za ruska sredstva koja ulaze u Šolakovo poslovanje.
Marija Kuoni je takođe pokrenula humanitarnu organizaciju u Beogradu pod nazivom "Click for Serbia", navodno za promociju kulture i obrazovanja. U stvarnosti, ova NVO je bila sponzorisana od strane Rossotrudnichestva (ruska vladina agencija za spoljne poslove, preko lokalnog Ruskog kulturnog centra Ruski dom) i promovisala je srpsko-ruske veze. Dostupni podaci pokazuju da je bračni par Kuoni delovao kao most za povezivanje korporativne strukture Junajted medije i ruske mreže meke moći. Prema istraživačkim izveštajima, ovaj par ne samo da je upravljao Šolakovim ofšor kompanijama već je učestvovao u proruskim mrežama. O tome svedoče projekti Marije Kuoni poput "Srpsko-ruskih medaljona" i NVO "Klik za Srbiju", koji su povezivali Šolakov SBB fond s ruskim kulturnim institucijama.
Ekipa Kurira