HAG - Bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Mićo Stanišić zatražio je danas da ga Haški tribunal oslobodi i proglasi ništavnim suđenje posle kojeg je osuđen na 22 godine zatvora zbog progona Muslimana i Hrvata u BiH, 1992.
Kao razlog za poništavanje suđenja, branioci su naveli činjenicu da je u raspravnom veću koje je Stanišića i saoptuženog Stojana Župljanina, krajem marta, osudilo na istu zatvorsku kaznu bio sudija Frederik Harhof.
Posebno veće Tribunala, sudiju Harhofa je krajem avgusta, zbog utiska da je pristrasan na štetu optuženih, izuzelo iz veća koje je trebalo da izrekne presudu lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju, optuženom za zločine nad Muslimanima i Hrvatima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH.
Usvojivši Šešeljev zahtev za izuzeće, veće je tada utvrdilo da je sudija Harhof pismom prijateljima, objavljenom u junu u danskoj štampi, u kojem je kritikovao poslednje oslobađajuće presude Tribunala "pokazao pristrasnost u korist osuđujućih presuda". U današnjem zahtevu za poništavanje suđenja, Stanišićevi branioci naznačili su da je, posle nalaza da je sudija Harhof pristrasan, jasno da suđenje Stanišiću i Župljaninu nije bilo pravično.
"Zato što Stanišiću nije sudilo veće propisno sastavljeno od trojice nepristrasnih sudija, ceo sudski proces, koji je kulminirao presudom, nije bio saglasan sa priznatim međunarodnim pravnim standardima i, stoga, mora biti poništen", tvrde u podnesku Stanišićevi branioci Slobodan Zečević i Stefan Burgonj.
Istovremeno, odbrana je zatražila da Stanišić bude privremeno oslobođen dok o zahtevu za poništavanje suđenja ne bude odlučilo žalbeno veće suda.
Zahtev da suđenje bude proglašeno ništavnim, Stanišićeva odbrana utemeljila je na nalazu posebnog veća Tribunala da je sudija Harhof ostavio utisak da je pristrasan time što je, u pismu prijateljima, tvrdio da je do jeseni 2012. "manje-više utvrđena praksa" Tribunala bila da osuđuje vojne komandante za zločine koji su počinili njihovi podređeni. Kritikujući promenu u toj praksi Tribunala - oslobađajućim presudama izrečenim Antu Gotovini, Momčilu Perišiću i Jovici Stanišiću
- Harhof je promenu u tumačenju koncepta "udruženog zločinačkog poduhvata" pripisao politički motivisanom pritisku predsednika suda Teodora Merona na kolege, a za račun SAD i Izraela.
Harhof je sugerisao da je su te oslobađajuće presude deo šireg američko-izraelskog plana da se suzbije komandna odgovornost nadređenih oficira za zločine podređenih.
U pismu prijateljima u Danskoj, Harhof je naglasio da je uvek "pretpostavljao da je ispravno osuditi lidere za zločine počinjene s njihovim znanjem" i zaključio da se suočava "sa dubokom profesionalnom i moralnom dilemom" kao nikada pre.
Stanišićeva odbrana sugerisala je u današnjem zahtevu za oslobađanje da taj stav pokazuje da je sudija Harhof bio pristrasan na štetu optuženih i u procesu protiv Stanišića i Župljanina. I Stanišić i Župljanin uložili su žalbe na prvostepenu presudu. Zajedno sa sudijom Harhofom iz Danske, tu presudu su doneli predsedavajući Barton Hol sa Bahama i Gi Delvoa iz Belgije.
