CELA SRBIJA TRAŽILA JE DANIMA: Na današnji dan oteta je lepa Tijana, svirepi mesar telo devojčice (15) bacio na đubrište

BEOGRAD/BAJMOK - Lepa Tijana Jurić iz Subotice, devojčica od samo 15 godina, oteta je na današnji dan u blizini Bajmoka, ubijena a potom je njeno telo svirepi ubica bacio na zabačeno smetlište u naselju Čonoplja kod Sombora.

Tijana je rođena 4. maja 1999. u Bajmoku a ubijena je 26. jula 2014, odnosno u noći između 25. i 26. jula 2014. godine u blizini sela Bajmoka. Poslednji put je viđena 25 minuta posle ponoći, nedaleko od Sportskog centra „Rata“ u Bajmoku, dok joj je telo pronađeno dvanaest dana kasnije, 7. avgusta, na zapuštenom smetlištu u naselju Čonoplja u opštini Sombor. Za ubistvo je osuđen Dragan Đurić koji je dobio 40 godina zatvora.

Petnaestogodišnjakinja se taj dan, u petak, 25. jula, oko četiri sata popodne (16) vratila sa mora, na kojem je bila zajedno sa društvom. Isto veče je vozom otišla u Bajmok, kako bi se, nakon mora, srela sa drugarima. Na sebi je imala belu majicu, svetle farmerke i bele „starke“. U Bajmoku joj inače žive baba i deda sa majčine strane.

Stigavši u selo iz rodne Subotice, javila se majci. Otišla je na turnir u malom fudbalu „Stevan Vitković Riba“,koji se održava jednom godišnje u bajmočkom zaseoku Rata. Celo veče provela je sa prijateljima. Oko ponoći je krenula kući, u društvu jedne devojčice i dečaka. Nasred puta, odlučila je da krene nazad ka Rati, kako bi jednom drugu vratila duksericu koju je isto veče pozajmila (iako je imala svoj džemper). Drugar u čijem društvu je bila predložio je da to uradi umesto nje, ali je Tijana odbila njegov predlog. Rastali su se kod bifea „Polet“ (svega dvesta metara od bakine kuće), a Jurićeva je krenula natrag, ka Sportskom centru „Rata“.

Prema rekonstrukciji koju je predstavio njen otac Igor Jurić, Tijana je, vraćajući se sama istim putem, išla Ulicom JNA. Na uglu ulica Tri istarske žrtve i Njegoševe srela je drugare oko pola sata posle ponoći (00.25). Na pitanje kuda se uputila, odgovorila je da ide da vrati pozajmljen duks. Nastavila je ulicom Tri istarske žrtve, prešla prugu i krenula zemljanim putem koji vodi do sportskog terena na kojem ju je čekao drug čiju je duksericu pozajmila. Kako dugo nije došla, drug sa terena krenuo joj je u susret. Tijane, međutim, nije bilo, a na zemljanom putu, stotinak metara dalje, nalazila se njena bela patika marke „konvers“ (popularno „starke“).

Procenjeno je da je od trenutka kada je poslednji put viđena do momenta kada je pronađena njena patika prošlo najviše sedam minuta.

Tijana je nešto ranije kao vukovac (nosilac diplome „Vuk Stefanović Karadžić“, učenik koji je na kraju svake školske godine imao zaključene sve najviše ocene) završila Osnovnu školu „Ivan Goran Kovačić“ u Subotici. Upisala je srednju muzičku školu, smer violončelo i etnomuzikologija.

Na prijemnom ispitu, neophodnom za upis u ovaj tip srednje škole, ostvarila je maksimalan broj bodova. Osnovnu muzičku školu pohađala je deset godina, tokom kojih je osvojila šest nagrada na međunarodnim i republičkim takmičenjima iz ove oblasti, može se pročitati na Vikipediji. Pored sviranja, Jurićeva je bila talentovana i za pevanje, to jest uopšteno za muziku. Letnji raspust provodila je kod babe i dede u Bajmoku. Pored oca Igora, porodicu Jurić sačinjava i devojčina majka Mirjana, kao i starija sestra Saška.

Potraga i istraga

Iste noći (26. jul), Tijanu je drugarica zvala na mobilni u 00.50, a u 00.57 joj poslala poruku na Fejsbuku. Pozivali su je i ostali drugari, ali odgovora nije bilo. Prema njihovom svedočenju, zvono na telefonu bilo joj je isključeno, a dva sata kasnije isključio se i sam telefon, verovatno zato što se baterija ispraznila. Već u jedan sat u noć, deca i drugi stanovnici Bajmoka počeli su da traže Tijanu po ulicama, njivama i zaseocima. Policija se u potragu uključila u 1.30. Ubrzo se uključila i žandarmerija — ispumpana je voda iz kanala pored zemljanog puta, helikopterom se nadletao atar sela, a dovedeni su i psi tragači. Pretraženo je celo selo.

Narednog dana (27. jul), Tijanin otac Igor Jurić vratio se iz Belgije, gde radi kao golmanski trener. Pored bele patike, na zemljanom putu pronađen je i veštački nokat. Pretpostavka je bila da je petnaestogodišnjakinju neko nasilno ugurao u auto, a da su patika i nokat spali dok se ona otimala. Kasnije su na noktu otkriveni otisci, za koje je utvrđeno da pripadaju osobama bliskim Tijani, te nemaju veze sa njenim nestankom. Roditelji su od prijatelja saznali da se Tijana nije upoznala ni sa kim na moru.

Policija je ispitala i sve učesnike turnira koji je devojčica na dan otmice gledala, kao i druge osobe koje su mogle biti umešane u nestanak. Provereni su registrovani lokalni pedofili, kojih je, prema saznanjima koje je otac Igor dobio od policije, u Bajmoku u to vreme bilo trojica, kao i devojčicin Fejsbuk profil. Potvrđeno je i da Tijana nije imala dečka.

U ponedeljak (28. jul) lociran je signal Tijaninog mobilnog telefona dva kilometra od Mađarske. Dan kasnije (29. jul) u istragu je uključena mađarska policija, ali i međunarodne policije Evropol i Interpol. Prema drugoj, nestala osoba ima mladež na desnoj strani iznad usne i jedva vidljiv ožiljak na bradi, kao i hirurški ožiljak na donjem delu stomaka. U sredu (30. jul) pojavile su se indicije da je osoba koja liči na Tijanu viđena u Mađarskoj. Stanovnici Bajmoka posumnjali su da je Jurićeva možda žrtva trgovaca ljudima.

Naredni dan (31. jul) obeležila je neslana šala maloletnog lica iz Zrenjanina, koje je na Fejsbuku osnovalo grupu Tijana Jurić – Kako doći do nje?. Na stranici je na nekoliko jezika ispisana poruka u kojoj se u zamenu za Tijanu traži milion dinara, te da će „otmičari“, ukoliko novac ne legne na žiro račun napisan u produžetku, devojčicu kroz sedam dana početi da muče.

Međutim, stranica je ubrzo ugašena, a osnivač se izvinio, navodeći pritom da je svim srcem uz Tijanu, te da je samo želeo medijsku pažnju. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da će maloletnik odgovarati zbog uznemiravanja javnosti. Što se tiče nasumično ispisanog žiro računa, otkriveno je da on pripada vlasniku restorana brze hrane „Roštilj kod Fake“ iz Sjenice.

Petak (1. avgust) i subota (2. avgust) protekli su bez većih otkrića, uprkos intenzivnoj policijskoj istrazi. Novinari izveštavaju da retko ko prolazi ulicama Bajmoka, u kojem je Tijana nestala. Drveće i lokali oblepljeni su plakatima sa devojčinim likom.

Jedanaestog dana potrage (5. avgust), direktor srpske policije Milorad Veljović naglasio je da je slučaj nestanka petnaestogodišnje Tijane Jurić „prioritet nad svim prioritetima“. Ispitano je otkriće da u, inače savremeno opremljenom vozu kojim je Tijana stigla u Bajmok, baš 25. jula nisu radile kamere, a u istragu je uključena Služba za visokotehnološki kriminal. Veljović je dodao da se istraga vodi u nekoliko pravaca, kao i da se preduzimaju sve mere, te da postoje tragovi koji daju naznake da će slučaj uskoro biti rešen.

Narednog dana (6. avgust), u potragu se uključio i „Amber alert“ (AMBER Alert), međunarodni sistem posvećen deci nestaloj u Evropi. U isti mah razmatrana je i mogućnost da je Tijana oteta zbog dugova njenog oca ili nesuglasica u porodici, pa čak i da su je oteli azilanti ili verska sekta, budući da je Bajmok pogranično mesto, kao i da je moguće da je praćena još od Subotice. Ove mogućnosti kasnije su odbačene — navodni dug otac Igor isplatio je čak pet godina ranije.

Otkriće ubistva

Kasno u noć trinaestog dana potrage (7. avgust), oko pola jedan, iz vrha srpske policije objavljeno je da je uhapšen otmičar Tijane Jurić. Vest je proširena oko pola dva sa podatkom da je petnaestogodišnjakinja ubijena. Njeno telo pronađeno je u blizini Sombora, na improvizovanom smetlištu koje se nalazi uz lokalni put koji vodi od naselja Svetozar Miletić prema Čonoplji, što je 23 kilometra od mesta na kojem je oteta u Bajmoku. Ovom prilikom otkriven je podatak da je ubijena iste noći kada je i oteta (između 25. i 26. jula).

Ko je ubica, mesar Dragan Đurić

Kao ubica Jurićeve (15) označen je mesar Dragan Đurić (34) iz beogradskog naselja Surčin. Na konferenciji za novinare, zakazanoj za 10.00 (7. avgust), ministar Stefanović potvrdio je da je Đurić uhapšen u popodnevnim časovima prethodnog dana, kao i da je osumnjičeni priznao da je počinio zločin, te da je policiju odveo do mesta na kojem je pokopao žrtvu. Prema rečima ministra: (Prilikom privođenja) on se nalazio u svojoj mesari u Surčinu, potpuno mirno je sekao meso i ponašao se kao da se ništa nije dogodilo. Potpuno odsustvo bilo kakvog kajanja, potpuno odsustvo bilo kakvog ljudskog ponašanja. Mada je mesar isprva poricao otmicu, nakon što je pao na poligrafskom testiranju („detektor laži“) odlučio je da organima reda prizna i detaljno opiše zločin.

Prema ostatku Stefanovićeve priče, Đurić je Tijanu u Bajmoku udario svojim vozilom. Nakon što je devojka počela da zapomaže, uhvatio ju je za vrat, udarao, a potom ubacio u automobil, odvezao u atar i ubio. U automobilu je sa nje skinuo odeću, a telo odvezao desetak kilometara od Sombora, gde ga je i zakopao.

Najavljena je obdukcija, koja bi pokazala da li je devojčica silovana. Kako Đurić nije od ranije poznavao Tijanu, niti je bilo ikakve međusobne komunikacije, za prilike konferencije za štampu nije utvrđeno da li je ubistvo pripremano ili nije, odnosno da li postoji motiv zločina. Doduše, osumnjičeni je tvrdio da je Tijanino telo pokrio nekom zemljom koju je imao u gepeku, ali je ministar napomenuo da se ona ne može dovesti u vezu sa eventualnim planiranjem ubistva.

Što se tiče osumnjičenog, u vezi sa njim je u narednim satima otkriveno da je zaposlen u surčinskoj mesari „Ambar“, u kojoj je radio na preradi mesa od aprila 2012.

Prema svedočenju Vojice Janoševića, vlasnika ove radnje, Đurić je u vreme Tijaninog ubistva bio na odmoru. Dana 25. jula bio je u Bajmoku u poseti rođacima. Pre susreta sa Tijanom popio je nekoliko pića. Kada se vratio na posao, niko nije primetio ništa čudno, jer je slabo pričao sa kolegama.

Neobičnu ćutljivost primetila je i Draganova majka Makivija. Meštani naselja Aleksa Šantić, u kojem je Đurić sa majkom, ocem i sestrom živeo od rođenja, ali se sedam godina ranije odselio u Surčin, dodali su da je nekoliko sati pre odlaska u Bajmok osumnjičeni svratio na kafu kod prijatelja. U Sombor se vratio 2. avgusta, kako bi prisustvovao seoskoj slavi u Gakovu. U oba navrata nije im delovao neobično.

Trinaestog dana od nestanka, a prvog od otkrića ubistva (8. avgust), objavljeno je još detalja o slučaju. Naime, Đurić je, u jednoj od najobimnijih potraga u istoriji srpske policije, otkriven sistemom eliminacije. Meštani Bajmoka su otežali istragu, tako što su potencijalne dokaze gazili i premeštali prilikom traženja Tijane, ali je, na osnovu baznih stanica mobilne telefonije,[38] utvrđeno da je Dragan kritične noći bio na mestu otmice. Posmatran je od utorka, 5. avgusta, ali se ponašao sasvim obično, dok je veza između njih dvoje bila nepostojeća. Priveden je u nameri da otkrije gde drži devojku, ali je nakon poligrafskog testa priznao da ju je ubio.

Mišljenje policije je da Jurićeva ipak nije udarena automobilom, jer na vozilu nema oštećenja, već da ju je Dragan namerno napao, pre čega je zaustavio vozilo. Kako se devojčica opirala, jako ju je udarao i onesvešćenu stavio na zadnje sedište. Na putu do naselja Aleksa Šantić, Tijana se probudila i odmah pokušala da izađe.

Zbog toga je Đurić skrenuo sa puta, a petnaestogodišnjakinji krenuo da kida odeću i da je seksualno zlostavlja rukom. Međutim, iznerviralo ga je što je zapomagala, pa ju je udavio duksericom koju u noći ubistva nameravala da vrati drugu, a koju je nosila zavezanu oko struka (razlog pozajmljivanja nije poznat, budući da je Jurićeva ponela svoj džemper).

Tijanino nago telo zatim je stavio na zadnje sedište svog „golfa 3“, a, na pola puta ka Somboru, prebacio ga je u gepek.

Tokom dana (26. jul), ostavio ga je u napuštenom objektu nedaleko od kolovoza, prekrivši ga kartonima. Kupio je torbu i ašov, koje je tokom noći iskoristio za prenošenje tela na obližnje improvizovano smetlište u Čonoplji, pa ga prekrio humusom namenjenim majci za cveće. Nakon ovoga se vratio u Sombor, gde je po kontejnerima pobacao delove Tijanine odeće. Uputio se kod sestre u selo Klek kod Zrenjanina, a tokom vožnje devojčicin telefon izbacio kroz prozor.

U narednim danima, mobilni je lociran i, zajedno sa crvenim „golfom“ (u kome su, prema izvoru iz policije, nađeni golim okom vidljivi tragovi krvi, iako je prošlo neko vreme od zločina, poslat na veštačenje. Ašov, međutim, nije pronađen. Obdukcija nije pružila konačne zaključke, usled lošeg stanja u kome se telo, desetak dana zakopano, nalazilo.

Kurir.rs/Wikipedia/Youtube