UBISTVO ARKANA BOJOVIĆ IM NIKADA NIJE OPROSTIO: Krvava Lukina osveta za smrt komandanta
Željko Ražnatović Arkan (48) bio je mentor i veliki prijatelj Luki Bojoviću, koji je nakon njegovog ubistva 2000. godine krenuo u krvavu kriminalnu osvetu, kao novi vođa "zemunskog klana". Međutim, posle svih procesa, kasnije pokrenutih za niz ubistava, Bojović je ostao čist pred zakonom, jer nije bilo dokaza.
Tog 15. januara Arkan je ubijen u hotelu "Interkontinental" s prijateljima Milenkom Mandićem Mandom i Draganom Gavrićem. Šest godina kasnije osuđeni su i okrivljeni za ovaj zločin - Dobrosav Gavrić na 35 godina zatvora (Srbija traži njegovo izručenje iz Južnoafričke Republike), a Milan Đuričić Miki (ubijen u Južnoafričkoj Republici 2018) i Dragan Nikolić Gagi (i dalje u zatvoru u Srbiji) na 30 godina.
Ekipa iz Arkanovih "Tigrova" pojačana "zemunskim klanom" posle ubistva komandanta SDG odmah je počela da planira osvetu. Među njima, prema mnogobrojnim svedočenjima, bio je i Luka Bojović. U sačekušama za one koje su označili kao odgovorne za smrt Ražnatovića širom Srbije počinjeno je desetak likvidacija. Bojovićevo ime tim povodom u sudskim spisima pojavilo se nekoliko puta. Srpsko tužilaštvo sumnjičilo je Luku da je u martu 2003, nakon što je Dušan Spasojević ubijen u okršaju s policijom posle atentata na premijera Zorana Đinđića, preuzeo rukovođenje "zemunskim klanom". Jedan od članova te grupe osvetnika Sretko Kalinić o tome je pričao na sudu.
Kalinić, kojeg su zvali Zver i označavali ga kao najsurovijeg ubicu klana, govorio je u Specijalnom sudu da je za mnoga ubistva i pokušaje, koja je počinio, naručilac bio Luka Bojović i to zbog osvete za ubistvo Arkana, ali i zato što se radilo o Lukinim neprijateljima. Takođe, istakao je i da je u likvidacijama učestvovao jer je bio Bojovićev prijatelj, a ne zbog novca. Naveo je i da su se 2009. razišli, kada je čuo da Luka hoće da ga ubije.
U taj krvavi spisak upisan je i Zoran Nedović Šok, blizak Andriji Draškoviću, koji je izbegao smrt 27. jula 2004, dok je njegov telohranitelj Milutin Jovičić stradao. Nepuna tri meseca kasnije, 23. oktobra 2004, smrtonosni metak "zemunaca" izbegao je i Drašković, kada se džipom vozio od aerodroma ka Beogradu. U blindiranom džipu Drašković je preživeo, ali je ubijen telohranitelj Dejan Živančević. Nakon ovog pokušaja ubistva Bojović je navodno organizovao slavlje jer je, kako Kalinić kaže, bio srećan zbog te akcije pošto se pre njih niko nije usudio da napadne Draškovića.
"Zemunci" su napravili kratak predah i nedelju dana kasnije, 30. oktobra 2004, likvidirali Branka Jevtovića Jorgu na uglu ulica Njegoševe i Koče kapetana, tako što mu je Kalinić prišao s leđa, dok je stajao na trotoaru, i ispalio mu metak u glavu, a onda ga i overio kada je pao.
Sretko je na suđenju izjavio da ga je na ovo mesto zločina dovezao Bojović, koji ga je, kako kaže, posle likvidacije prevezao do štek-stana. Navedeni kriminalni obračuni našli su se u optužnici protiv Luke Bojovića iako ga je Kalinić optužio za naručivanje ili saizvršilaštvo u čak 11 egzekucija.
Međutim, Apelacioni sud u Beogradu 2015. oslobodio je Luku optužbi za sve likvidacije i sumnje da je vođa klana, zbog nedostatka dokaza, dok je Sretko Kalinić osuđen na 35, a Miloš Simović na 30 godina zatvora, po istoj optužnici. Bojović je tada bio na odsluženju 18-godišnje robije u Španiji, na koju je osuđen 2014, posle hapšenja 2012. u Valensiji. Sada, posle 10 godina od hapšenja, prema našim ekskluzivnim saznanjima, Bojović će biti izručen Srbiji.
Kurir.rs/Republika
VUČIĆ NA SVEČANOSTI POVODOM OBELEŽAVANJA 30 GODINA SAVEZA VOJVOĐANSKIH MAĐARA: Danas nemamo veće prijatelje! Srbija je druga najbrže rastuća ekonomija