Danas je održano suđenje u Višem sudu u Beogradu, koje se vodi protiv osumnjičenog dečaka i njegovih roditelja, kao i OŠ "Vladislav Ribnikar", a ono će biti nastavljeno sutra. Na današnjem suđenju svedočili su roditelji ubijene dece koja su išla u razred sa osumnjičenim.
Oni su detaljno izneli svoje viđenje o situaciji tog dana, kao i tome šta se dešavalo nakon što su saznali tragične vesti.
U sudnici je bilo veoma napeto, tužno i mnogi nisu mogli da zadrže svoje suze i emocije.
Ninela Radičević, majka devojčice ubijene u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru, svedočila je nakon svog supruga i svoj iskaz počela je lepim rečima o svojoj porodici.
- Mi smo bili jedna zaista divna porodica, sve smo radili za njih, živeli za njih - rekla je ona i nastavila:
- Kada me je pozvala prijateljica i pitala gde mi je dete jer se desila pucnjava u Ribnikaru, rekla sam da je u školi, i odmah sam zvala Ivana da mu kažem da se u školi nešto dešava. Nekako sam mislila u sebi biće sve u redu, jer ja inače, osoba koja je uvek optimista. Moju decu sam tako učila, i to moje čuveno "biće sve u redu" oni su mi verovali. I verovala sam sve dok nisam saznala da nam je dete ubijeno - kaže ona i dodaje:
- Informacije koje su tada dolazile do nas, ja sam ih filtrirala nekako ako sam čula da je ubijen Dragan, koji stoji na vratima gde i moje dete dežura, ja ću prihvatiti drugu informaciju, a to je da su neka deca zaključana u sali za fizičko. Tražila sam samo neke varijante u svemu tome - rekla je ona.
Potom je objasnila da se srela sa dečakom ubicom u Urgentnom centru.
- U trci tog dana od bolnice do bolnice u potrazi za detetom i nekom informacijom vidim kako neki komentarišu: "Kako vodite to dete?" Tada vidim da sprovode ubicu i sećam se dobacivala sam neki komentar "pa neka i treba" tako nešto besno sam rekla - kaže ona i dodaje:
- Vest da mi je dete mrtvo... Nekako ceo život se pripremate za tako neku vest, ali ne za svoje dete, nego za roditelje, neke rođake, ali nikako za svoje dete. Nisam imala snage da gledam foto dokumentaciju zločina, taj USB smo dali prijateljima i oni ga drže u sefu, da mi ne bismo došli u iskušenje da ga otvorimo i vidimo.
Kako je dalje navela, 6. maj će ostati duboko urezan u njenom sećanju.
- Ona se rodila 6. maja tada sam je prvi put poljubila pre 12 godina, a poslednji put sam je poljubila 6. maja - rekla je potresnim rečima neutešna žena i dodala:
- Tada sam je videla, delovala je nekako mirno, spokojno. Obukli smo joj pantalone i bluzu, rekla sam Ivanu nemoj da joj oblačimo haljinu, naljutiću se znaš da ih nije nešto volela.
Potom je objasnila i kako je izgledao 8.maj kada su sahranili njihovo dete.
- To mi je bilo izuzetno teško, ispraćamo naše dete. Puno prijatelja, porodica, ali zaista strašno - kaže ona i dodaje da su po njoj odgovorni roditelji dečaka i škola.
- Neprihvatljivo je da nam se radi iz leđa, možda nije namerno, ali tako ispada. Mi ne mislimo da je škola kriva za ovo, ali je odgovorna. Očigledno škola ne zna osnovnu definiciju odgovornosti, ili osećaju krivicu pa neće da osećaju mi odgovornost. Dežurstvo učenika nije bilo po propisima - rekla je ona o odgovornosti.
Ninela Radičević je potom dodala da je ih sada nakon svega razara sve to što su doživeli.
- Vreme nam ne leči ništa, Deca rastu i srećna sam zbog njih, ali sa druge strane nje nema, vreme je stalo. A moramo da naučimo da naučimo da živimo sa tim.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
