uronio sam u bespuće internetske zbilje i iz bogate ponude proseravanja odabrao Lomparovo gostovanje u podkastu „Srbin info“. Gde bi drugde nego na „Srbinu info“ - pomislio sam - Lompar otvorio dušu do kraja. I nisam pogrešno pomislio.
Da li sam čuo nešto novo? Ne. Nisam, doduše, dugo ni slušao - možda nekih šest-sedam minuta - jer sam na samom početku dokonao ono što sam odranije dobro znao, naime, da Lompar nikada nije rekao ništa što u starim dobrim vremenima, dok sam još pio pivo ispred seoskih prodavnica, nisam čuo na simpozijumima beglajtera napoličara i žetelaca s kojima sam uspostavljao privremena nacionalna jedinstva u „jelen pivu“.
Ajd da ne dužim. Na „Srbinu info“ - i na svim televizorima i podkastima u kojima nastupa - Lompar do neba nariče nad svojom svestranom progonjenošću kako od strane režima, tako i od strane nevladinih medija, Peščanika, Danasa itd. Iako, međutim, moja neznatnost volonterski prednjači u progonu pravednika Lompara, nju začudo nije pominjao, bar ne u onom isečku koji sam gledao i slušao.
A ako vas interesuje zašto me Lompar ne pominje - ili me pominje indirektno, preko podkast kritika mojih romana - znajte da je to zato što dobro zna da ga ne shvatam ozbiljno. I to s dobrim razlogom. Ne sporim da Lompar izgleda veoma ozbiljno, da govori ozbiljnim tonom i da je, kao i svi plemenski šamani, vazda veoma zabrinut.
Integralna nacionalna priča koju Milo priča „pali“ samo kod onih - a takvih nije malo, daleko od toga, oni su većina - kojima „elita gora od rulje“ (Kovač) već 160 godina uvaljuje nacionalna muda umesto političkih bubrega. Kao i njegov u neuspesima uspešniji prethodnik, Ćosić, i Lompar radi na principu Ostapa Ibrahimoviča Bendera: ideje moje, benzin vaš.
Što će reći da animira izbornu bazu i traži operativca - kao što je Ćosić našao Miloševića - koji će se satirati na poslu ostvarenja nacionalnih nebuloza, pa ako projekat uspe, onda će Lompar pokupiti kajmak, postati nacionalni vožd i u perspektivi dobiti spomenik na Kalemegdanu, koji će zaseravati golubovi, mada ne vidim nijedan razlog da golubovi ne zaseravaju Mila i bez spomenika. Da li „vetiranje“ Lompara smatram dobrim znakom? Uopšte ne. Nema ovde - i još zadugo neće biti - nikakvih dobrih znakova. Koliko vidim, protestna studentarija jeste „vetirala“ Mila, ali zdušno je prigrlila njegovu ideologiju, i to ne - kako to tumače nevladine organizacije i mediji - zbog delovanje Udbe i ruskih službi, nego iz najdubljih uverenja.
Tako je proces političke pseudomorfoze - koji će biti tema našeg sledećeg mini-serijala - započet Miloševićevim „ulivanjem“ komunizma u formu nacionalističke parlamentarne demokratije, nastavljen posle Đinđićevog ubistva „ulivanjem“ Ćosićevog ljotićevskog nacionalizma u formu Koštuničine i Tadićeve građanske demokratije, ušao u svoju predterminalnu fazu.
