Naravno da može i treba da se o programu Javnog medijskog servisa govori slobodno, otvoreno i kritički. RTS nije sveta krava čija se moralna ili estetska savršenost ne sme dovoditi u pitanje. Ima tu šta da se popravlja. Postojeći medijski zakoni, iako nisu idealni, ipak daju dovoljno prostora za argumentovan i kritički pretres programske politike Javnog servisa. Kao što su demokratskom društvu potrebni slobodni, aktivni i svesni građani koji učestvuju u političkom životu svakoga dana (a ne jednom u četiri godine), i medijski servis želi takvog građanina u raspravi o učinku javne ustanove osnovane radi zadovoljenja njegovih komunikacionih potreba.
Ali nijedan postojeći zakon, kao ni nepisana pravila participacije javnosti u razmatranju relevantnih društvenih pitanja, ne dopuštaju oblike nasilja nad uređivačkom politikom kakve smo nedavno videli u Takovskoj ulici i kakvima se preti drugim medijskim kućama. Otvoreno, kritički, argumentovano o učinku medija - da, ali bez pritisaka kojima se parcijalni interesi pojedinaca i grupa proglašavaju za dominantne i koje vidovima izvitoperene demokratije nastoje da poboljšaju svoju poziciju u javnoj sferi.
Još manje je prihvatljivo ovakve oblike nasilja nazivati performansima i pridavati im elemente duhovne igre i slobodnog umetničkog izražavanja (motkama i testerama). Bojim se da se RTS još nije oporavio od takvog lažnog performansa „spontano“ izvedenog 5. oktobra 2000, uostalom kao ni Srbija...
Milivoje Pavlović, predsednik Programskog saveta RTS
NE PROPUSTITE
