Odavno političari veruju da su pametniji od naroda jer mu uspešno prodaju maglu pod devizom „ti nama glas, mi tebi bolji život“, ali nije baš ni narod mutav. Valjalo bi s vremena na vreme prisetiti se i njegove mudrosti, destilisane u poslovicama i poukama koje je vredno zapisivao Vuk Karadžić. Trebalo bi, recimo, zamisliti se nad onom sentencom koja opisuje neprincipijelnu koaliciju s đavolom radi zajedničkog posla u njivi... Za one čitaoce koji misle da je istorija Srba počela 5. oktobra, da objasnimo: „neprincipijelna koalicija“ je izraz kojim je Vasil Tupurkovski, ondašnji prvi komunista Makedonije, opisao politički savez formiran uoči raspada SFRJ. Tada su se i ale i vrane, i kusi i repati, svi oni koji inače ni oko čega ne bi mogli da se slože, ujedinili protiv Srbije.
Trideset i kusur godina kasnije isto to se radi s ciljem rušenja Aleksandra Vučića. Bez obzira na političko opredeljenje, beznačajnost u javnom životu, sudski dosije ili moguću povezanost sa aktuelnim kriminalnim klanovima, Dragan Ðilas u klub zvani „opozicija“ prima svakog ko je spreman da kritikuje predsednika Srbije.
Najnoviji član ove neprincipijelne koalicije je Nebojša Stefanović.
Nema pismenog građanina ove zemlje koji ne zna šta su mediji u vlasništvu Dragana Šolaka do juče pisali o Stefanoviću: bio je za njih „idiot iz Savamale“ kad se pisalo o fantomskom rušenju u ovom delu grada; „omogućio je tati Branku da se iz šefa prodaje u robnim kućama premetne u trgovca oružjem“ kad se pisalo o izvozu oružja iz „Krušika“; nije bilo lepe reči za njega ni dok je bio ministar policije...
Sada, odjednom, kad se u jeku obračuna sa zločinačkim klanom Belivuka i Miljkovića našao na strani suprotnoj od Vučićeve, Nebojša Stefanović postao je relevantan sagovornik i pouzdan izvor informacija!
Tako ga niskotiražne novine Nova citiraju: „Bez FBI klan Belivuk bi ubijao i dalje“, a dalje šire portal Nova.rs i televizija N1. U isto vreme, na Ðilasovom sajtu Direktno dojučerašnji „Neša Slina“ sada je „Stefanović... sabran, siguran u sebe... hladan kao glečer“ i „kulturan i uzdržan“! Ovako ga - kao opozicionog Jovicu Stanišića - opisuje bivši pukovnik JNA Ljubodrag Stojadinović, sada na privremenom radu u opoziciji kao kolumnista i autor pisama čitalaca. Čovek se razume u kulturu, pa za predsednicu Vlade Anu Brnabić piše „da je kržljave pismenosti i oskudne rečitosti“, a smeta mu i njena „dečačka frizura“, što je odraz seljačke homofobije, o kojoj bi morali da povedu računa urednici Peščanika, koji ovo prenose, ako smo već na slične ispade portala Direktno navikli.
Eto, to se zove „neprincipijelna koalicija“!
Ali, budimo iskreni, takvi savezi ne predstavljaju ništa novo pod kapom nebeskom. Puna ih je istorija sveta, a jedan takav dogovor sa đavolom u umetničko ruho zaodenuo je i Gete.
Za one kojima je „Faust“ prekomplikovan, isto to - kako se savezi sa đavolom završavaju - samo malo drukčije, kazano je i u narodnoj poslovici pomenutoj na početku ovog teksta: „Ko s đavolom ore, dupetom drlja...“
Kratko, jasno i nadasve poučno!
Ali tajna dugovečnosti poslovica upravo je u tome što nikada nikoga ničemu nisu naučile - traju, jer uvek deluju sveže i novo.
Uvek se nađe neko ko misli da je pametniji od ostalih, da može da bude lider opozicije u Srbiji.
NE PROPUSTITE
