Dok čitaoci budu čitali ovaj tekst, američki građani će već uveliko biti na biralištima na tzv. „međuizborima“ (midterms), birajući čitav donji dom Kongresa (tzv. House), odnosno svih 435 kongresmena, kao i trećinu „gornjeg doma“, odnosno Senata, u ovom slučaju novih 35 senatora. Međuizbori u Americi tradicionalno padaju na sredinu mandata dejstvujućeg predsednika (zato se i zovu međuizbori), uvek u utorak nakon prvog ponedeljka u novembru, tj. ako je utorak prvi dan u mesecu, onda nije taj utorak izborni, već sledeći, kao što se upravo desilo ove godine i baš dok čitaoci ovo čitaju. Retki su dani u kojima se „pravi“ istorija, a to je baš palo ovog utorka.
Naime, trenutni američki međuizbori, zajedno s prethodnim predsedničkim izborima iz 2020. i budućim predsedničkim izborima u 2024. godini, nesumnjivo su najvažniji izborni ciklus u Americi još od tridesetih i četrdesetih godina 20. veka, odnosno vremena tzv. Velike depresije, koja je prethodila Drugom svetskom ratu, jer je tada Amerika bila na sličnoj prekretnici kao i sada. Slična je i međunarodna situacija jer se svet od Ukrajine do Tajvana suočava s jednim „malim svetskim ratom“, srećom mnogo slabijeg intenziteta od svetskih ratova u prošlom veku, što ne treba zahvaliti manjku volje da se vodi tzv. totalni rat koliko tome što su sredstva za njegovo vođenje danas sofisticiranija, pa se oklopne divizije i teški bombarderi dižu tek ako rakete i dronovi ne mogu da „završe“ posao. Slična je situacija i jer aktuelna svetska stagflacija (spoj visoke inflacije sa niskim ekonomskim rastom) može preći u recesiju (odnosno u minus što se tiče ekonomskog rasta) i sve to dalje u ekonomsku depresiju (debeli minus ekonomskog rasta kome se ne nazire kraj).
U takvoj situaciji na međuizbore izlaze građani još uvek glavne svetske sile, kada se uzme u obzir ukupan kvantum vojne, ekonomske i tzv. „meke moći“. Nije Amerika sigurno danas ono što je bila pre 20-30 godina, pa čak ni ono što je bila ni pre 10 godina, ali je još uvek pojedinačno najjača svetska sila. To je postala delimično zahvaljujući svom političkom sistemu, koji je namešten tako da u njemu uvek postoji ravnoteža nekoliko faktora - predsedničke administracije, dvodomnog Kongresa, vojno-industrijskog kompleksa (Pentagon&Co) i Vol strita, kao četiri stuba američke moći. Međuizbori upravo i služe u tom sistemu, da sam sistem dobije signal koliko su građani zadovoljni, odnosno nezadovoljni postojećom predsedničkom administracijom, što se odražava u tome da li će „vladajuća“ stranka koja ima predsednika i eventualnu većinu u jednom ili oba doma Kongresa (poput demokrata trenutno) uspeti da je zadrži.
Međutim, ima tu još jedna „kvaka“. Prethodnih decenija u Americi je gotovo svaka stranka koja je imala predsednika gubila međuizbore i prepuštala većinu u Kongresu opoziciji, i to u proseku 26 mesta u donjem domu i četiri mesta u Senatu. Što znači da bi na ovim međuizborima republikanci mogli da osvoje jedan ili oba doma Kongresa, ne zato što su lepši, pametniji i genijalniji, već upravo zato što američki sistem prirodno teži ravnoteži.
Međutim, glavno pitanje je da li će rezultati izbora biti „uredni“ i nesporni, jer je američka demokratija ušla u fazu polarizacija, neviđenih prethodnih decenija.
NE PROPUSTITE
