BEZ RUKAVICA: Suženje svesti Dragana Đ.

Shvatanje da samo subota treba da bude dan za kulturu (i kupanje) prevaziđeno je, u 2023. ima da se uči permanentno.

Ambasador Kristofer Hil je 2. januara saopštio da će u 2023. godini biti više američkih investicija u Srbiji i poručio da američke kompanije ovde vide inspiraciju, a dan kasnije Ðilas mu je pisao:

„Poštovani ambasadore, svako od nas podržava dolazak investitora iz SAD, ali interesuje me šta ih tačno inspiriše: 1. nivo ljudskih prava i sloboda; 2. spoljna politika Srbije; 3. sloboda medija; 4. nezavisno pravosuđe; 5. borba protiv korupcije; 7. radnička prava; 8. nešto drugo.“

Sad u utorak, Hil je gospodski odgovorio lideru SSP, i koga zanima, to može da pronađe na svim portalima.

Ali da se mi vratimo na Ðilasa, nas pravila diplomatske uglađenosti ne obavezuju. Da vidimo šta imamo u njegovom pismu.

Imamo, na primer, da nema samokontrole.

Jer da je suprotno, Dragan Ðilas bi se ujeo za jezik i ovu temu zaobišao u širokom luku pošto je, kako je sam izjavljivao, firma koju je napravio „najveća i u Bosni, i u Makedoniji, i u Crnoj Gori“ (radio je i u Srbiji, naravno, samo što o tome manje priča). Ali pošto mu je jezik bio brži od pameti, mogao bi da nam kaže šta je njega, od onih osam nabrojanih motiva, inspirisalo da ulaže u te zemlje?

A kako stojimo sa Ðilasovim intelektualnim procesima?

Zabrinjavajuće stojimo... Da li Dragan Ðilas misli da će se američke (ili bilo koje druge) kompanije lišiti i jednog dolara profita zbog toga što Nova ne zadovoljava kriterijume za nacionalnu frekvenciju? Ili što neki poslodavci daju plate na crno?

Ima li lider Stranke slobode i prava i pretendent na mesto srpskog premijera razumno objašnjenje za činjenicu da se svetske investicije slivaju u Kinu i Indiju, a ne u Dansku? Ili u Vatikan?

Već na ovom nivou razmatranja ne treba da si Sigmund Frojd pa da uspostaviš dijagnozu „affectus“, ali da, sigurnosti radi, i radi poštenog odnosa prema Draganu Ðilasu, nastavimo.

Ima li u njegovom pismu Hilu ogrešenja o moralne norme?

Ako do svoje 56. godine nije naučio da je u osnovi gotovo svih svetskih religija ljubav prema bližnjem, mogao je bar u nekom vračarskom kafiću da čuje stih pesme Nataše Bekvalac: „Što ne želiš sebi, ne poželi nikome!“ Ne bi onda pismom američkoj administraciji poručio: „Jebite se, braćo Srbi, ja imam pare, a vi crknite bez posla kad nećete da glasate za mene!“

Toliko o moralu, a mi smo dokazali da Ðilasovo pismo ima sve simptome suženja svesti.

Pravde radi, u literaturi piše da „svi mi ponekad kažemo ili uradimo nešto u afektu“, a i sudovi ga uzimaju kao olakšavajuću okolnost. Na sreću, do suda nije došlo. Niti će Hil ozbiljno shvatiti Ðilasovo pismo, niti je Ðilas nekog povredio. Osim što je sebi, kao političar, pucao u nogu...

Pa kad bude analizirao rezultat na sledećim izborima, bilo bi dobro da se posavetuje i s lekarom ili farmaceutom.

N. N.