Svi NATO saveznici se slažu da će Ukrajina postati članica tog saveza, ali sada je glavni fokus na tome kako omogućiti da Ukrajina pobedi Rusiju, ponovio je u Ramštajnu na sastanku Kontakt grupe za pomoć generalni sekretar NATO Stoltenberg samo dan nakon posete Kijevu. Stoltenberg je pozvao Zelenskog da prisustvuje narednom samitu 11. i 12. jula u Vilnjusu u Litvaniji. Utisak je da Zelenski očekuje dogovor saveznika o mapi puta za članstvo Ukrajine u NATO ne bi li se pojavio na skupu.
Stoltenberg je na zajedničkoj konferenciji u Kijevu obećao da će to pitanje biti „visoko na dnevnom redu“, kao i na sastancima Severnoatlantskog veća na kojima će se pripremati skup u Vilnjusu. Međutim, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je odbacio mogućnost donošenja brze odluke o članstvu Ukrajine u NATO. Na 74. rođendan, 4. aprila, najjači vojni savez je dobio novog člana. Finska je zvanično postala 31. članica NATO i zemlja koja je u rekordnom roku prošla put od aplikacije do punopravnog članstva. Od osnivanja 1949. godine, ovo je deveto proširenje Alijanse.
Pristupanjem Finske, zapadni vojni savez je udvostručio dužinu granice s Rusijom. Rusija se pre ulaska Finske u NATO graničila sa pet zemalja Alijanse u dužini od 1.215 km. Sada je ta granica produžena za dodatnih 1.340 km, koliko je duga granica između Finske i Rusije. Finski predsednik Sauli Niniste je izjavio da je to „veliki dan za Finsku“, ali i važan dan za bezbednost i stabilnost ovog saveza.
Ulazak Finske i Švedske u NATO započeo je nakon početka ruske agresije na Ukrajinu, maja 2022., tako što su političari i građani odlučili da odbace dugotrajnu politiku vojne neutralnosti. Pre ruske invazije na Ukrajinu podrška za pristupanje NATO paktu u Finskoj i Švedskoj se kretala 10-15 odsto. Danas je ta podrška vrlo visoka, preko 70 odsto. Finska već sada troši nešto više od dva odsto svog BDP na odbranu, ispunjavajući time cilj NATO od dva odsto koji je određen za zemlje članice 2014. godine.
Vlada u Helsinkiju neće menjati svoj odnos ni prema NATO ni prema Moskvi uprkos promeni vlasti do koje je došlo nakon izbornog poraza dosadašnje premijerke Sane Marin od lidera opozicione desničarske Nacionalne koalicije (NCP), konzervativnog protivkandidata Piterija Orpa. Finsku mnogi smatraju najbolje pripremljenom zemljom u Evropi za slučaj eventualnog ruskog napada, ali ne samo zbog vojne moći već i zbog toga što uvek ima spremne i druge vitalne zalihe gorivo, žitarice, lekove...
Prvobitni plan o pristupanju dve nordijske države koje su koordinirale svoj zaokret u spoljnoj i bezbednosnoj politici nije ostvaren zbog turskog i mađarskog protivljenja ratifikacije Švedskoj za prijem u NATO. Prijem Finske u NATO i neminovni ulazak Švedske, koji će uslediti vrlo brzo, posle izbora u Turskoj, predstavljaju ozbiljan strateški poraz za ruskog predsednika Putina. Ruski predsednik pokrenuo je brutalnu invaziju na Ukrajinu, između ostalog, i zbog toga što je želeo da po svaku cenu spreči dalje širenje NATO prema Rusiji.
- Putin je hteo manje NATO pakta, da ne bude više mogućnosti članstva u NATO za druge zemlje u Evropi, a dobio je upravo suprotno - poručio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
Rat u Ukrajini je pokazao da su one zemlje koje su deo Alijanse mnogo bezbednije, sigurnije i zaštićenije od onih koje to nisu. Primeri Gruzije, Moldavije i Ukrajine su najbolja potvrda. Teško je poverovati da bi se Rusija usudila da pokrene vojne operacije prema ovim zemljama da su one bile deo NATO.
NE PROPUSTITE
