Za to da odnosi u regionu ostanu dinamični, rizični, potencijalno opasni i uvek na ivici eskalacije ove nedelje se pobrinuo predsednik RS, poznati remetilački faktor, rušitelj i nepriznavač države u kojoj već decenijama obnaša najvažnije funkcije i profesionalni zveckač oružjem. On je najavio da će parlamentarnim strankama iz RS predložiti potpisivanje dokumenta o zaštiti entitetske imovine koji, između ostalog, sadrži i najavu izvođenja policije RS na administrativnu crtu razdvajanja sa Federacijom BiH. Sam je za ovaj dokument rekao da će on „obezbediti samostalnost RS u okviru BiH“, a predlog je išao podruku s najavama novih, poslednjih u nizu, blokada rada institucija Bosne i Hercegovine, odnosno odlukama o povlačenju sudija Ustavnog suda BiH koje su birane iz RS. Usledila je oštra reakcija bosanskohercegovačkog ministra odbrane. On je rekao da bi dolazak policije na entitetsku granicu značio „kraj Republike Srpske“ i da bi u tom slučaju policajci bili „tretirani kao glineni golubovi“. Dodik je, naravno, jednu od svojih svakodnevnih poseta Srbiji baš u tom trenutku iskoristio i da iskaže svoje divljenje Vojsci Srbije, čijoj je vežbi prisustvovao, i izrazi zadovoljstvo „zbog toga što ona može da zaštiti Srbe, bez obzira na to gde žive“, ne krijući pritom da očekuje, valjda, nekakvu vojnu intervenciju iz Beograda koja bi ga podržala u njegovim očajničkim pokušajima da ostane na vlasti po cenu toga da ceo region izgori. Time je ovaj političar, koji se nalazi na crnoj listi i pod američkim i britanskim sankcijama zbog korupcije, potkopavanja Dejtonskog sporazuma i destabilizujućih aktivnosti, nastavio sa svojim štetočinstvom, urušavanjem mira, podrivanjem demokratije i uterivanjem straha ljudima širom regiona, a sve u pokušajima da prikrije činjenicu da građani Republike Srpske iz godine u godinu žive sve teže, dok se njegovi bankovni računi i imovina sve više uvećavaju, a da opstanak na vlasti postaje sve veći izazov za njega i njegovi kliku. Član Predsedništva BiH Denis Bećirović ispravno je ocenio da Dodik nije politički problem, već bezbednosna pretnja na Balkanu. Doduše, nije ni alternativa u RS nekakvo značajno poboljšanje u smislu regionalnog mira, suočavanja s prošlošću, izgradnje demokratske, funkcionalne, građanske i jedinstvene Bosne i Hercegovine. Čini se da sa ovakvim političkim elitama u Republici Srpskoj nema mnogo nade da će se ovaj entitet ikada okrenuti ka izgradnji države koja bi građanima Bosne i Hercegovine bila potrebna i da im je mnogo važnije tavorenje u nacionalizmu, šovinizmu, negiranju genocida i ukopavanju u etničke rovove. Jer tako je lakše. Lakše je nuditi mržnju nego progresivne politike i podele nego viziju budućnosti, izmišljati neprijatelje nego preuzeti odgovornost. Sve to nudi mnogo razloga za zabrinutost u vezi s tim kako će budućnost BiH izgledati. U isto vreme, i Srbija je izašla sa stavom da ne oseća obavezu da poštuje suverenitet BiH, a sve zbog glasanja u Savetu Evrope i činjenice da je BiH bila uzdržana u vezi s prijemom Kosova. Daleko od toga da je ovo problem isključivo BiH. Ovo je problem svih njenih građana, svih naših građana, svih ljudi u regionu koji ozbiljno shvataju Dodikove pretnje, koji se sećaju krvavog rata, koji se i sada možda plaše za bezbednost svoje dece.