Prošlo je više od tri godine otkako je Evropska unija usvojila novu metodologiju proširenja za zemlje koje su trenutno u procesu pristupanja. Tom prilikom, nekada davno, proširenje je proglašeno za glavni prioritet Evropske komisije, a zemlje Zapadnog Balkana za drage susede EU koji će se svakog trenutka priključiti evropskoj porodici zemalja. Proklamovani ciljevi ovog novog pristupa procesu proširenja su: 1. verodostojniji proces, koji će se graditi na međusobnom poverenju i jasnim obavezama EU i Zapadnog Balkana, sa najvećim dosad fokusom na temeljnim reformama, počevši od vladavine prava, funkcionisanja demokratskih institucija i javne uprave, kao i ekonomije zemalja kandidata; 2. jače političko usmerenje, koje podrazumeva angažman na najvišim nivoima i dijalog na najvišem nivou putem redovnih samita EU-Zapadni Balkan i intenziviranjem ministarskih kontakata; 3. dinamičniji proces, koji podrazumeva grupisanje pregovaračkih poglavlja u šest tematskih klastera: osnove; unutrašnje tržište; konkurentnost i inkluzivni rast; zelena agenda i održiva povezanost; resursi, poljoprivreda i kohezija; spoljne odnose i otvaranje pregovora o svakom klasteru u celini - nakon ispunjavanja referentnih vrednosti za otvaranje - a ne na osnovu pojedinačnog poglavlja, i to da pregovori o osnovnim vrednostima budu otvoreni prvi, a poslednji zatvoreni i da napredak u njima odredi ukupni tempo pregovora; 4. predvidljiviji proces, koji podrazumeva da Komisija pruži veću jasnoću o tome šta EU očekuje od zemalja proširenja u različitim fazama procesa.
Iako je jedan od osnovnih ciljeva usvajanja nove metodologije proširenja bilo ubrzanje procesa proširenja, očigledno je da stvari nisu nimalo ubrzane. Upravo zbog toga što su vrednosti poput demokratije, vladavine prava, slobode medija ili nezavisnosti institucija proglašene za prioritete, Srbija je počela da zaostaje na ovom putu, sa samo jednim klasterom otvorenim još davne 2021. godine. Čini se da institucije u Srbiji ne razumeju na najbolji način šta ovaj novi pregovarački okvir znači za procese koji su već u toku i koji su tačno njihovi zadaci na ovom putu. Evropski zvaničnici se ne ustručavaju da kažu da je to zbog lošeg napretka u vladavini prava, zbog odnosa s Kosovom i neuvođenja sankcija Rusiji. Naši zvaničnici ne govore ništa, ili govore da nas mrzi učiteljica.
Članstvo u EU je ključni nacionalni interes Srbije. Svakoga dana vide se novi dokazi zbog kojih Srbija treba i mora da bude članica EU, zbog kojih mora biti partner drugim zemljama regiona u tom poslu i zbog kojih to mora biti zajednički zadatak za sve zemlje regiona, koje u tome treba da se međusobno podržavaju i pomažu, a ne sapliću i podmeću jedne drugima klipove u točkove. Srbija neće biti uspešna na svom putu ka EU ukoliko na tom putu nisu uspešne i druge zemlje regiona, ukoliko zajedno ne odluče da je članstvo vrhovni interes i zajednički cilj. Na tom putu Srbiji je potrebna mnogo jasnija ideja šta radi, institucije koje znaju svoj posao i odgovornost i političari koji razumeju proces i principe nove metodologije pridruženja. Ne oni koji svaljuju krivicu, prebacuju odgovornost i za loše rezultate traže opravdanja u istorijskim nepravdama. Pre svega se radi o političkom procesu, a potom i o tehničkom. Što pre to shvatimo, biće bolje svima.
NE PROPUSTITE
