Preparirani svedok Dušan Mitić, načelnik operative 4. odeljenja beogradske policije, ničim izazvan tokom svedočenja u postupku u vezi sa izmišljenom aferom „Jovanjica“ istakao je da je poenta čitave akcije bila hapšenje Bratislava Gašića, u tom momentu šefa BIA, kao i Mirka Škera, tadašnjeg načelnika beogradskog centra BIA. Dakle, svi uhapšeni do sada su na neki način kolateralna šteta, odnosno nebitni ljudi, sa sve prvooptuženim Predragom Koluvijom, jer oni danas više služe kao sredstvo da se dođe do konačnog političkog cilja. Konačni politički cilj je da se država optuži da je proizvodila i stavljala u promet opojnu drogu i tako finansirala mnogo toga. Na stranu što tokom svih ovih godina nismo videli nijedan, ali baš nijedan, dokument u kome se Gašić inkriminiše kao potencijalno okrivljeni. Makar neki izveštaj od strane operativaca koji su radili na terenu, ma bilo šta. Ne, nije postojalo ništa, što je sasvim dovoljan znak koliki je svedok lažov, ali štos je upravo u toj laži. Dodatno, na stranu što je svedok pred sudom izjavio sve suprotno od onog što je izjavio pred tužiocem, što dosta toga govori. No, odakle taj bestidni napad na Gašića? Da budem iskren, posmatrajući svedoka, odavno nisam video tako ostrašćenog u mržnji prema nekom kao što je dotični govorio prema Gašiću.

Inače, odavno sam, kao neko ko je u postupak Jovanjica uključen u potpunosti kao branilac i kao neko ko poznaje apsolutno svaki papir u tom predmetu, pisao i govorio da je čitava ta izmišljena afera plod rada stranih službi i jednog dela vlasti, posebno u tom momentu angažovanom u MUP, kao i pešadijski angažovanih opozicionih medija i političara. Prvobitno je bila namera da se diskredituje Aleksandar Vučić preko njegovog brata Andreja. Međutim, kad je to palo u vodu, prešlo se na rezervni plan, a to je da se diskredituje tadašnji šef BIA, a današnji ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić i da se zapravo sve podigne na nivo da je država, odnosno njene službe poput BIA i VOA, proizvodila i u promet stavljala opojnu drogu, te su se ujedno državne obaveze, pa i same službe, finansirale od droge. Dodatno je svemu pospešeno sumanutim stavom američkog ministarstva finansija da se šefu BIA Aleksandru Vulinu uvedu sankcije zbog navodne sumnje da je trgovao narkoticima, bez obzira na notornu činjenicu da za takvu tvrdnju nije pružen ama baš nijedan dokaz. Dakle, i u slučaju Gašića, kao i u slučaju Vulina, ne postoji ama baš ništa, niko nije pružio nikakav dokaz, ali su medijski napadnuti i isprljani, što je sasvim dovoljno za našu javnosti i tu kreće sveopšti napad na državu i njene institucije.

Scenario je napisan, glumci su tu, publika i navijači takođe. Mogli smo to da vidimo prilikom glavnog pretresa u vezi sa predmetom Jovanjica, gde je rulja došla da linčuje Koluviju i njegovu odbranu. Takav skandal nije zabeležen od 1946. godine, kada su skojevci presuđivali Draži Mihailoviću i kompletnom četničkom pokretu ispred sudnice, dok u sudnici sudija nije smeo ni da pomisli da donese neku odluku osim smrtne kazne. Tako je i danas u ovom predmetu. Pritisak na sud i sudsko veće je strašan, a medijska kampanja ostrašćena, puna mržnje i predrasuda. Sve u svemu, napad prema Vučiću je krenuo, a kako će se sve završiti, sam bog zna.