Prilikom redovne inspekcije sve toksičnijeg portala Politikine Rotopalanke ugledah naslov „Sultan Murat se vratio na Kosovo“ i noge mi se odsekoše. Šta reći. Jeste da se istorija - naročito u Srbiji - ponavlja, ali što je mnogo, mnogo je, pomislih uveren da ću u podnaslovnom tekstu pročitati da je Vuk Branković ponovo izdao, a Miloš Obilić ponovo ubio Murata.
Kad ono jok. U tekstuljku je pisalo da se sultan Murat vratio u obliku kasarne u Prizrenu u kojoj je smešten turski kontingent Kfora, a da će turski general - o tempora, o mores - uskoro biti glavnokomandujući međunarodne postrojbe raspoređene na teritoriji „južne srpske pokrajine“.
E sad, da Visoko Mesto nije u srdačnim i prijateljskim odnosima sa sultanom Tajipom, Rotopalanka bi podigla donebesnu graju, a pisci pisama redakciji bi zazivali Kraljevića Marka da se po treći put vrati među Srbe i da ih ispičkara što ništa ne preduzimaju.
Avaj, imperativi visoke politike i dupeuvlačenja su nalagali Rotopalanci da o povratku sultana Murata na Kosovo piše uzdržano, doduše uz škrgut zuba, ali bez zapomaganja i pičkaranja. Mene je zainteresovalo nešto drugo. Da li su Turci - koji na raspolaganju imaju sijaset sultana - izabrali Muratovo ime da bi se „ćerali još“ ili je ime odabrano metodom slučajnog uzorka.
Tko zna. Krhko je znanje o namerama i strategijama turskog generalštaba. Ali izvesna simbolika je očigledna. I ne ide naruku ni Turcima ni Srbima. Jer, pazite, kad je prvi put došao, Murat se nije vratio živ, ali je posle Kosovskog boja, koji je sultan (i ne samo on) platio glavom, „srpsko propanulo carstvo“. (Koga boli qwrz što je propanulo tek posle blizu sto godina.)
Neki bi paranoični cinik - ima i takvih - mogao napraviti pitanje: nije li povratak sultana Murata znak da će srpsko carstvo ponovo „propanuti“. Ali to je već pitanje za Vidovitu Zorku, a mi se ovde bavimo stvarima i ljudima iz sadašnjosti koji bi mogli doprineti budućoj propanulosti srpskog carstva, Guzijanu Jeremiću npr.
Suočen sa (još neotklonjenom) opasnošću strmopizda sa položaja predsednika Narodne stranke, Guzi je pokrenuo medijsku kampanju čiji je cilj da demonstrira njegovu superiornost nad protivkandidatom, Aleksićem, osumnjičenim za neškolovanost (ili nediplomiranost, vrag će ga znati). Sledstveno je Guzijev pobočnik, advokat Gajić, na Tviteru objavio sledeću poruku: Da li ste znali da na Kembridžu ne može da se padne ispit. Ako padnete, izbačeni ste sa fakulteta. To znači da svi koji su diplomirali na ispitu, nisu pali nijedan ispit. Eto... @jeremic_vuk na primer.
Guzi časa nije časio nego je retvitovao, citiram: „podseti me maločas majka - prošlo je tačno 25 godina otkako sam diplomirao - jedna je majka“. Još su manje časa časile Tviter šaljivdžije, koje su bacile Guzijanova samohvalisanja u tešku sprdnju. Bilo je tu vazdan duhovitih, ali i otrovnih must read tvitova. Meni se najbolje svideo najsvedeniji: mladi Jeremić u svečanoj diplomskoj odori, a iznad piše: Hari Poter u epizodi Dražin grob. Stvar je u tome što je Guzi, bar u to vreme, bio pljunuti Hari Poter.
NE PROPUSTITE
