Reče pre neki dan predsednik Srbije na konferenciji za štampu o meni da sam težak, ali pošten čovek. Dodao je da volim i da kukam i posavetovao me je pred kompletnim auditorijumom koji je gledao tu konferenciju da naučim da spustim loptu i ne odgovaram uvek na svaku prozivku, već da sačekam i da će doći momenat kada to da učinim. Objektivno, odavno tako nešto iskreno o sebi od neke osobe nisam čuo, a ni tako pohvalno. Dabome, ja sam zaista u svakom pogledu težak čovek. I fizički, a vala i u razgovoru. Imam svoje principe i uverenja, užasno je teško ubediti me u suprotno, neću da učinim nešto što je suprotno mom uverenju, a što je svakako u politici loše. Zato, bogu hvala, nisam političar i nemam nameru da budem. Ne mogu da se družim s licemernim ljudima, sa oberprevarantima, preletačevićima i sličnim njuškama. Ako već moram da prihvatim da su takve anegdotne ličnosti u politici normalna pojava i da bez njih nema nikakve šanse da uspete na izborima, makar ne moram s njima da se družim. Otud mene ne možete da vidite na tim licemernim prijemima, kojekakvim glupavim svečanostima, stranačkim skupovima, odnosno na mestima gde dolazi nekakav samoproglašeni džet-set, a gde bi svako svakome najradije zario nož u leđa. Baš ako moram, doći ću, recimo, ako je to neka elementarna pristojnost, da ispoštujem domaćina, ali nema potrebe za nekakvim druženjima s bilo kim. Uglavnom u stranci i ako se družim s nekim, to su ljudi koji su došli iz radikala i stvarali su SNS. Inače, sa više od 90 odsto funkcionera, što stranačkih, što državnih, nemam nikakav kontakt i trudim se da ga nemam.
O tome da li sam pošten, a zahvaljujem se predsedniku na takvom mišljenju, nije na meni da sudim, već na drugima. Činjenica je da u svom advokatskom poslu imam ozbiljnih problema baš zato što ljudima pošteno predočim situaciju. Mnogi smatraju, pa čak i zovu da me angažuju, da ja samo pozovem sudiju ili tužioca i taj što me je pozvao izlazi iz pritvora, dobija nižu kaznu i slično. Iskreno, jedva s tim živim i teško mi je više da objašnjavam da su to budalaštine i gluposti. Milion puta mi je došlo da napustim advokaturu zbog tog oreola koji su mi ciljano nametali ljudi iz opozicije, proglašavajući me za mafijaškog i režimskog advokata koji na poziv sve rešava. Otac i majka su me vaspitali da svakom u lice kažem istinu i ja to činim, pa makar i na svoju štetu. Ni sam ne znam koliko sam puta odvratio potencijalnog klijenta da me angažuje zato što sam mu u startu rekao kakva je realna situacija i šta može da očekuje. Radije bih se ubio nego nekog lažem i da mu uzimam novac, a da on trune u pritvoru smatrajući da ću ja koliko sutra da ga izvučem. Takav sam i u politici, a i u životu.
Ono što mi najteže pada jeste da spustim loptu i ne odgovorim kada mi svašta prišivaju. Dve stvari koje me užasno pogađaju su kada mi neko dira porodicu i kada mi kaže da sam lopov, odnosno da sam nešto nečasno učinio ili nešto ukrao. Iskreno, spreman sam da se potučem za tu uvredu. Ipak, trudiću se da se ujedem za jezik, jer istina je da ne valja bacati bisere pred svinje. Otuda, za početak, učim se na nekadašnjem Tviteru da ne odgovorim na razne bljuvotine o meni i da se suzdržim. Priznajem, teško je, ali samokontrolu moram da uvežbam.
Hvala predsedniku Republike na iskrenosti.
NE PROPUSTITE
