Gotovo svakodnevno na društvenim mrežama čitam uvrede i pretnje koje mi se upućuju sa anonimnih naloga. Dnevno minimum pedeset takvih idiotskih poruka dođe i naravno nikada niko ne sme da se potpiše svojim imenom i prezimenom, već kao „huligani“ koji pozovu lift pa beže, tako i ova gospoda iza fejk naloga, iz neke debele fotelje, vređaju, dehumanizuju, vređaju porodicu, prete da će vas likvidirati, pobiti, da kada ne budemo vlast, da ću da odgovaram... Da budem iskren, mene to zabavlja. Naš narod ima jednu divnu poslovicu - pas koji laje ne ujeda. Tako ova štenad može da laje koliko joj volja, jer u četiri oka nikada ne smeju da pogledaju i da te gadosti u lice kažu. Vrlo je karakteristično da su u gotovo 90 odsto slučajeva najagresivniji pripadnici levo-liberalne opcije.
Dugo sam proučavao metode koje su ispoljavali komunisti u Kraljevini Jugoslaviji u borbi za svoje političke ciljeve. Da se razumemo, momentom kada je njihova delatnost odlukom kralja Aleksandra postala zabranjena, moglo se očekivati da će njihova politička borba biti antisistemska. Zapravo, tada su oni najviše i došli do izražaja, jer njihov cilj je bila revolucija, a ne nacionalna borba. Otuda, bez obzira na to što su bili zabranjeni, suštinski, oni su to nekako i jedva dočekali, jer tada su mogli da ispolje svoje terorističke ambicije i da daju sebi za pravo da u ime revolucionarnih ideja vrše atentate, prebijaju neistomišljenike i sl. Nešto slično danas primenjuju savremeni drugovi i drugarice iz zeleno-levo-liberalnog tabora. Kao nekada kod komunista, gde ste imali one levoradikalne, koji su smatrali da ne može biti kompromisa s neprijateljima revolucije, i one koji su ipak bili za delovanje kroz sistem, tako i danas unutar gorepomenutog tabora imate radikalne anarhiste, radikalne ekologe koji uglavnom veze nemaju sa ekologijom, likove koji su krajnje antisistemski, likove koji mrze državu, ali imate i one koji su za neku blažu varijantu, odnosno za nekakvo delovanje kroz sistem. No, tačka spajanja nekadašnjih i ovih danas savremenih komunista je upravo u tome što i jedni i drugi preziru nacionalne ideje i državu.
Za njih su ljudi koji se bore za nacionalnu ideju neprijatelji koji moraju biti u svakom pogledu uništeni i protiv njih je sve dozvoljeno, posebno po promeni vlasti. Baš iz tog razloga oni ne prezaju od slanja poruka koje svaki dan dobijam, želeći time da stave u izgled šta će se dogoditi svakom ko bude neprijatelj njihove revolucije. No, kako mene te njihove poruke zabavljaju, imam neodoljivu želju da im na iste odgovorim, pa ću to učiniti putem ove kolumne. Elem, drugarice i drugovi, taj metod pritiska i pokušaja destabilizovanja onih koji ne misle kao vi, a koji su za vas i vaše shvatanje politike ne protivnici, već neprijatelji, na mene ne deluje.
Vaše progone sam prolazio i posle 5. oktobra, kada ste zajahali državu željni osvete zbog poraza na 8. sednici, pa ste svakog ko je nacionalno razmišljao satanizovali, proglašavali ratnim huškačem, podržavaocem ratnih zločina i sl. Kako ste sve nas nekada proganjali i ružili, neke od nas i hapsili na pravdi boga, sprovodili „Sablje“, hapsili svakog na kog ste prst usmerili da pomaže nekom haškom sužnju, hapsili i kao kilo mesa isporučivali srpske junake u Hag, mi smo to sve preživeli i imuni smo na pretnje. Morate malo kreativniji da budete.
NE PROPUSTITE
