Na marginama Sajma knjiga do mene stiže blaga vest da je na osnovu Visokog Ukaza Ričard Grenel odlikovan Ordenom srpskog barjaka prvog stepena. Zbog serijskog dodeljivanja kojekakvog ordenja, vest da je neko odlikovan „visokim odlikovanjem“ je vest tipa „pas ujeo čoveka“, ali je obrazloženje Grenelove odlikovanosti vest tipa „čovek ujeo psa“.
U obrazloženju, naime - između ostalog - piše da je Grenel odlikovan zbog „poznavanja srpske nacionalne filozofije“. Ostavimo sad po strani što bi (nenapisana) knjiga Srpska nacionalna filozofija na policama stajala pored knjiga Italijanske junačke pesme i Telefonski imenik Tirane, ostavimo po strani i to što po zlu i dobroj obaveštenosti nadaleko čuveni beogradski jezici tvrde da, osim dobrog poznavanja srpske nacionalne filozofije, Grenel odlično poznaje i srpsko dupe, u vazduhu i dalje lebdi pitanje zašto moja malenkost - koja si laska da je dobar poznavalac srpske političke filozofije - ne samo da nije odlikovana ordenom srpske zastave, nego je se niko nije setio na Dan državnosti.
Eh, zašto, reći će cinici. Nema za tebe odlikovanja, ti nemaš nikakav uticaj u Vašingtonu. Tačno. Ravan je nuli. Ali ima li Grenel uticaj u Vašingtonu? Ima otprilike koliko i ja. Ali ima tu jedna razlika dostojna odlikovanosti. Grenel bi - ukoliko se Trampu posreći da dobije predsedničke izbore - mogao imati uticaj i Vašingtonu. To se u beogradskom žargonu iz sedamdesetih godina zvalo „hranjenje mesa“. Tj. ulaganje u neko levo mudo koje bi u određenom trenutku moglo doneti korist (mada je i sedamdesetih retko kad donosilo).
Za to vreme širom Jevrope se održavaju masovni protesti podrške palestinskom narodu u Gazi, a sa svih strana pljušte osude Izraela. Belosvetski (pre)bogati levičari i prononsirani davači podrške potlačenima ovog sveta - Varufakis, Čomski itd. - optužuju Izrael za genocidne namere, pa čak i krvoproliće koje je pokrenulo čitav pičvajz pravdaju onim otrcanim „a šta su oni njima radili“.
Jeste Izrael svašta radio Palestincima, ali to možda ne bi radio da politička filozofija - i u granicama mogućnosti praksa - „palestinskog naroda“ ne podrazumeva samo „oslobođenje Palestine“ nego - kako je to u subotu objasnio Kišjuhas, namerava da izbriše Izrael sa lica Zemlje i da poubija sve Jevreje. Sve to piše u palestinskim poveljama. A isto je pisalo i u Hitlerovim.
Pisac hoće da kaže da svi koji nisu Jevreji ili Palestinci ne bi trebalo da zauzimaju (nijednu) stranu i da, koliko mogu, doprinesu eventualnom smirivanju sukoba umesto da tuđim qwrzem mlate gloginje i upisuju političke poene.
Podsećanja radi: belosvetska levica, neuporedivo bolja od ove današnje, levičarskom drljavošću, praznoslovljem i mrsomudnjavom dovela je Hitlera na vlast. Na koju se - opet podsećanja radi - Hitler uspentrao najlegalnijim mogućim putem.
To što današnja tupoumna levica (još uvek) nije dovela nekog novog Hitlera na vlast, treba zahvalnosti samo tomo što kandidati za Hitlera nemaju potrebnu visinu. I da vam uncle Bas nešto kaže za kraj: razlika između levice i desnice je kao razlika između levog i desnog muda.
NE PROPUSTITE
