Posle blizu tri godine od ruske invazije, povratak Trampa u Belu kuću probudio je nadu u diplomatsko zaustavljanje rata, ali i strah u Kijevu da bi brzi mir imao visoku cenu.
Predsednik Volodimir Zelenski sve se manje pita, iako u zemlji i dalje ima solidnu podršku, u stavu da mira neće biti dok se ne oslobodi 18 procenata okupirane teritorije, plus Krim, anektiran 2014, i dok poslednji ruski vojnik ne napusti Ukrajinu.
Zelenski kaže da će učiniti sve da Ukrajina ojača svoju poziciju na frontu, da postane jaka i da će tada biti spremna za pregovore. Sebe hrabri rečima da „nam niko ništa ne nameće“.
Ukrajinac je duboko nepoverljiv prema Trampu zbog njegovih sumnji u delotvornost ogromne američke vojne i finansijske pomoći i iskazane spremnosti da na neki način nađe zajednički jezik s Putinom. Obojica su već poslala signale spremnosti za susret.
Da li će to biti nova Jalta, dogovor o podeli interesnih sfera kao posle Drugog svetskog rata? Možda Ukrajina završi kao Nemačka - podeljena.
Šefu kijevske vlasti ne preostaje ništa nego da priziva „snažnog“ Trampa da ga ne ostavi na sprudu. Kaže da bi prihvatio mir ukoliko Ukrajina dobije „čvrste američke garancije bezbednosti“. Ne pominje suverenitet i teritorijalni integritet i nada se skorom susretu s novim predsednikom, od koga očekuje obećanje da će pritisnuti Moskvu da prekine rat.
Zelenski ponavlja floskulu širenja straha da će Rusija konflikt da proširi po Evropi ukoliko SAD napuste NATO, čije su članice rezervisane, procenjujući da Pax Americana pogoduje agresoru i da će ozbiljno poremetiti međunarodne odnose i ugroziti jedinstvo zapadne Alijanse.
Zna se da Tramp ne voli da mu iko drži lekcije, ali čekaju se detalji njegovog plana, koji u najširem okviru predviđa da Zelenskog primora na pregovore pod pretnjom smanjivanja pomoći, a Putina porukom da će u suprotnom tu pomoć znatno povećati.
Problem je u tome što ni Putin ne voli da mu neko drži lekcije. Dvojica alfa lidera moraće da nađu zajednički interes. Geostrateški posmatrano, Tramp bi da pacifikuje Rusiju kako bi imao odrešene ruke u prioritetnom suočavanju s Kinom. Putin bi morao nešto važno da dobije da bi ohladio blisko partnerstvo s Pekingom, koje je iznuđeno sankcijama.
Deo Ukrajine? Što da ne. Tramp bi to kao mirotvorac mogao da aminuje, ne obazirući se na gunđanje zapadnih saveznika da je „prodao“ Ukrajinu. On postrojava NATO. Smatra da je rat evropski problem, a ne njegov. Amerikanci su 2023. dali 916.000 milijardi dolara za odbranu (3,38 procenata BNP), a Tramp zahteva da saveznici prvo ispune obavezu izdavanja ne dva, nego tri procenta svog BNP za budžet NATO. Osam članica nije uplatilo ni prvu brojku.
Toliko o saveznicima koje Tramp može eventualno da sasluša, ali će gledati da se dogovori s Putinom. Što samo znači da nova 2025. Zelenskom ne donosi ništa dobro. Izgubio je ukoliko prihvati gubitak teritorija iako je procenat Ukrajinaca spremnih na teritorijalne ustupke Rusiji zarad postizanja mira porastao sa 32 na 38 procenata.
Izgubiće na frontu, gde je situacija po njega sve lošija. Rusi su 2024. napredovali brže nego u prethodne dve godine, a na dobrom su putu da povrate oblast Kurska, jedinu rusku teritoriju pod stranom okupacijom od vremena Drugog svetskog rata.
Evropi preti poraz. Njene diplomate moraće da pokušaju da utiču na kolege preko Atlantika da spreče Trampove unilateralne dilove s Putinom. Samo ludak može da poželi da se rat u Ukrajini nastavi. Samo budala može da poželi da ga Tramp okonča ignorišući NATO, evropske saveznike, Zelenskog i Ukrajince.
No, sasvim je moguće da se pragmata Tramp pridržava uputstava Vinstona Čerčila: „Rusija nikad nije tako snažna kako želi da izgleda, ali ni tako slaba kako bismo želeli da bude.“
