FAMOZNO: SRETENJE I KONTRASRETENJE
Pretpostavljam da znate kakvi su to susreti. Jutro 14. februara počelo je lošim znamenjem. Nije baš da je krvav barjak po nebu išao, ko u „Početku bune protiv dahija“, ali na jarbolu petrovaradinskog garnizona osvanula je zastava okrenuta naopačke, iliti sa tačke gledišta Koštuničine državotvorne dvoglave ćurke - naglavačke.
Nije to promaklo kontravučićevskom novindžiluku, koji je na prinadležne portale promptno zapandrčio sliku inkriminisanog barjaka uz komentar da je vojska naopakom zastavom Vučiću poslala „snažnu poruku“ da ga „ne podržava“... U već nečemu.
Treba li reći da su se, kad su videle sliku i komentar, đeneralštablije usrale od straha, pa su brže-bolje „izdale sopštenje“ da je iluziju naopakosti barjaka stvorio snažan vetar, koji je izuvijao zastavu, i da oni s Visokog Puta neće skrenuti.
Lepo se, međutim, videlo - ustanovio sam to fotoforenzičkim uviđajem - da je zastava u startu naopačke prikačena na jarbolsku sajlu. Koliko god vetar bio jak, pa i uraganski, zastavu može samo izuvijati ili pocepati, nipošto je ne može okrenuti naopako. Đeneralštabna verzija je prihvaćena zdravo za gotovo, ali pretpostavljam da junakinje nekih mojih romana, VOA i VBA, imaju pune ruke posla. Džaba će krečiti. Smeo bih garantovati da okretanje barjaka naopako nije bila diverzija, nego standardni nemar i mudarluk.
Ali čak ni VOA i VBA ne bi uspele da odgonetnu misteriju od mnogo miliona bilo koje valute: imaju li sretenjski susreti u Kragujevcu i Sremskoj Mitrovici ikakav drugi smisao osim da se odmeri ko ima veći qwrz. Nije mi to bilo jasno ni devedesetih - a tek mi je sad nejasno - da li je potrebno da se desetine i desetine hiljada ljudi - podeljene na dva dela - skupe na različitim mestima i da otuda jedni drugima pošalju već decenijama poznate „snažne poruke“, u kragujevačkom slučaju - „silazite s vlasti“, u mitrovičkom slučaju: „evo vam qwrz što ćemo sići s vlasti“.
Jedan internetski šeret je predložio genijalno rešenje: da se takvi skupovi ubuduće održavaju preko Zuma. Jeftinije je, manje naporno, a Zum sesije mogu okupiti više ljudi nego konvencionalni skupovi, uz mnogo manji utrošak para i energije.
Krizi se u ovom momentu kraj ne nazire, ali krize - višekratno smo to ustanovili u našim pređašnjim kolumnama - ne mogu trajati unedogled. Studentarija ne popušta, ali ni Visoki Režim ne uzmiče, cinik bi rekao nema kud da uzmakne, spržio je sve mostove, sva vrata pozatvarao dupetom.
Kao što sam takođe višekratno napominjao, izlaz postoji, kriza ga je otvorila, ali potrebna je politička volja svih jebenih stranaka da se izađe iz krize. Ako se takva volja „ne stekne“, kriza će privremeno preći u standby mod, pa će jednog dana izbiti brža, jača i gora.
