Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, depresija pogađa oko 264 miliona ljudi u svetu. Kod velikog procenta ljudi taj poremećaj javlja se kao posledica otuđenosti i socijalne distanciranosti, koja je karakteristična za savremeni, visokorazvijeni svet. Psiholozi kažu da je lek upravo u ponašanju koje je suprotno - pomaganju drugima, davanju, fokusiranosti na drugog umesto na sebe, jer je ruka koja daje uvek iznad ruke koja prima.
Zato je i motiv naše akcije „Za život“, pokrenute u kriznim vremenima potencijalne ugroženosti po celo društvo koronavirusom, bio da se osvrnemo oko sebe i vidimo ko su ti ljudi kojima je pomoć neophodna i da im je uputimo. Sa Bankom hrane i Gradom Beogradom, a pomoću robnih i novčanih donacija kompanija, uspeli smo da oformimo oko 8.000 prehrambeno-higijenskih paketa „Za život“, koje dajemo našim sugrađanima, osobama sa invaliditetom i roditeljima dece sa smetnjama u razvoju. Njihove reakcije su neprocenjive, u emotivnom smislu pre svega. Hiljade njih ističu isto - nije toliko važan sadržaj paketa koliko činjenica da je neko mislio na njih, da se ne osećaju kao da su sami na svetu, zaboravljeni i napušteni.
O tome koliko su podrška i pomoć najranjivijom sugrađanima važni, razgovarali smo i sa stručnjacima. Psiholog dr Žarko Trebješanin kaže za Kurir kaže da ovakve akcije vraćaju poverenje da sistem vrednosti nije uništen, iako je potisnut.
Altruizam kao cilj
- Važno je da ti ljudi, koji su stavljeni na samu društvenu marginu, koji se osećaju da su prepušteni sami sebi i svojoj sudbini, vide da ima ljudi koji misle na njih i da se solidarnost među ljudima nije izgubila. U današnjem svetu dominiraju suprotne tendencije, oličene u egoizmu, gde svako gleda sebe i da u sistemu takmičenja po svaku cenu sebi obezbedi profit, a uništi konkurenciju. Upravo to forsiraju i razni rijaliti programi, koji promovišu nakaradan sistem vrednosti u kome je sve dozvoljeno, gde je cilj dobiti novac po svaku cenu i steći neku sumnjivu slavu - ističe Trebješanin.
On ističe da ovakve akcije vraćaju poverenje da sistem vrednosti nije uništen, iako jeste potisnut.
- Zapravo je empatija nešto najdragocenije što čovek ima, ta briga za drugog, saosećanje, pažnja, altruizam i pospešivanje osećaja zajedništva i jesu ono čemu treba da težimo - smatra Trebješanin.
Psihoterapeut Sandra Bjelac ističe da krizna situacija, sama po sebi, predstavlja izuzetno neprijatan životni događaj, kao i da smo „u ovo vreme pandemije jasno mogli da vidimo da sva društvena razgraničenja predstavljaju ljudsku izmišljotinu, te da smo svi getoizovani“.
život u konstantnoj krizi
- U praksi to podrazumeva da ne želimo da imamo kontakte s ljudima druge boje kože, socijalnog statusa, ljude s mentalnim ili nekim drugim bolestima, starima, siromašnima... Pandemija nam je pokazala da smo svi isti i da je besmisleno da se na takav način zatvaramo. Koliko god je svima bilo teško, nekima je bilo teže i to nikako ne bismo smeli zaboraviti. U Srbiji su mnogi ljudi koji žive ispod granice siromaštva i u redovnim okolnostima nevidljivi za veliki broj naših građana. Oni su u kriznoj situaciji mnogo češće i mnogo duže od perioda pandemije u kojoj smo danas. Porodice sa decom sa smetnjama u razvoju posebno su ranjive. Ti ljudi su često bez dovoljno sredstava za život i sa članom porodice koji zahteva specijalne i adekvatne uslove za svakodnevno funkcionisanje. Stariji sugrađani i invalidi, koji su sami zbog gubitka članova porodice ili bolesti, ne mogu ostvariti socijalni kontakt ili finansijsku stabilnost za normalan život. Ova situacija je njihovo redovno, ionako teško funkcionisanje, učinila još težom - navodi Bjelac.
Ona ističe i dodatnu poteškoću koju je iznedrila pandemija virusa - to što moramo biti i fizički udaljeni jedni od drugih.
- Neke ranije krizne situacije - ratovi i bombardovanje, nisu od ljudi tražili fizičku distancu. To fizičko distanciranje, uz socijalnu nevidljivost ovih grupa, dodatno otežava njihovo preživljavanje. Zato je solidarnost, koja našem narodu nikada nije manjkala, sada posebno značajna. Kada se neko seti i organizuje pomoć ovim ljudima, to nije stvar samo materijalne podrške već i bezuslovnog vrednovanja postojanja nekoga kao bića vrednog prepoznavanja. Poznata je ona izreka da je društvo dobro onoliko koliko se brine o svojim najranjivijim građanima.
Lekcija koju treba da naučimo
OSTAJE NAM SAMO ONO ŠTO PODELIMO S DRUGIMA
Psihoterapeut Sandra Bjelac kaže da se ljudi koji su „drugačiji“ na bilo koji način osećaju prvenstveno neprilagođeno, a samim tim i neprihvaćeno.
- Često su oslonjeni samo na sebe ili mali broj ljudi s kojima imaju kontakt. Njihove mogućnosti su ograničene telesnim nesavršenostima, ali i socijalnim neprepoznavanjem, stigmatizacijom i nebrigom. U tim životnim borbama prečesto su usamljeni i potisnuti daleko od naših udobnih života. Ne vidimo ih, ne čujemo ih, ne želimo da nam kvare naš privid života. Okretanjem glave od ljudi koji imaju neki problem oni neće nestati, nego ćemo mi postati siromašniji za jedno ogromno iskustvo zahvalnosti, prijateljstva i humanosti koje ti ljudi iskazuju za svaki vid pomoći i podrške. Treba ih samo uključiti u svakodnevni život, ne kao drugačije, već kao ravnopravne građane. Nadam se da nas je ova kriza sve naučila da nam ne treba mnogo i da je sve što imamo krhko i prolazno. Ostaje nam samo ono što podelimo s drugima.
ZAHVALJUJEMO KOMPANIJAMA KOJE SU DONACIJAMA POMOGLE AKCIJU „ZA ŽIVOT“:
Aleva, Atlantic Group, Aquawell production, Avala Ada, Voda Voda, GTP inženjering, Delhaize Srbija, Dragan Rovčanin, Imlek, Jaffa d.o.o., Nenatekst Tekstil, ProMove, Transport a.d., Femić Co d.o.o., Carnex, Šabačka mlekara.
Kurir.rs/ Jelena Vukić Foto: Tanjug/GO Zemun/ Predrag Prokopijević
NE PROPUSTITE
