Najnovije vesti

JAČANJE EKONOMIJE REGIONA: Jak region - nova radna mesta!
Foto: Kurir

REGIONALIZACIJA

JAČANJE EKONOMIJE REGIONA: Jak region - nova radna mesta!

Održiva budućnost

Na putu ka formiranju zajedničkog tržišta na zapadnom Balkanu neophodno je ukloniti sve barijere, bolje se infrastrukturno povezati i obezbediti političku podršku

Kako da ojačamo ekonomiju regiona kroz infrastrukturnu izgradnju i prednosti zapadnobalkanske šestorke (WB6) kao jedinstvene investicione destinacije, ključno je pitanje o kome su, u prvom delu Re-set samita posvećenog ekonomiji, debatovali naši sagovornici, najviši predstavnici domaćih i regionalnih institucija i kompanija, kao i eksperti u svojim oblastima.

U saradnji je perspektiva

Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, na početku prvog panela WB6 - ZAJEDNIČKO REGIONALNO TRŽIŠTE, koji je moderirao, podsetio je da su se na nedavno završenom Berlinskom procesu lideri zapadnog Balkana obavezali da će u naredne četiri godine ukloniti sve barijere kako bi došlo do povezivanja i harmonizovanja regionalnih ekonomija i stvaranja zajedničkog tržišta.

Generalni sekretar Komorskog investicionog foruma ZB6 Safet Grdžaliju naveo je da će nam biti potreban novi svetski poredak i da moramo da budemo spremni za nove izazove.

- Region bez saradnje nema perspektive. Put ka EU ne treba da se gleda iz političke perspektive, već iz ekonomske - rekao je Grdžaliju i dodao da političari treba da uče od privrednika.

On je naglasio da je pomoć političkog establišmenta u promovisanju zajedničkog tržišta veoma važna.

- Dijalog mora da bude najjače oružje za razbijanje svih barijera na ZB - rekao je Grdžaliju i naglasio da se mora čuti glas privatnog sektora ZB, a da bi Brisel trebalo da olakša procedure i poslovanje privrednicima iz regiona.

Važnost formiranja zajedničkog tržišta istakao je i Amar Jajetović, trejd menadžer „Sarajevskog kiseljaka“.

- Standardizacija je veliki izazov i teško ćemo je prevazići bez podrške političkog sektora - istakao je on i ukazao na to da su veliki problemi siva ekonomija, komplikovane procedure, ali i iseljavanje stanovništva.

Brže, jednostavnije, jeftinije

Menadžer komunikacija „NELT Group“ Marko Milanković naveo je da će proces formiranja regionalnog tržišta doneti nova radna mesta i olakšati posao privrednicima celog zapadnog Balkana. Kao jedan od velikih izazova na tom putu, Milanković je naveo usaglašavanje dokumentacije.

- Bilo bi divno da možemo da vozimo robu širom zapadnog Balkana bez zaustavljanja i da više ne gledamo kilometarske kolone kamiona na granicama - rekao je on, a kao drugi problem koji treba hitno rešiti naveo je digitalizaciju:

- To će nam pomoći da tehnološki podržimo formiranje zajedničkog tržišta - zaključio je on.

Mihailo Vesović, direktor sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS, naglasio je da su regionalne ekonomije u procesu pridruživanju EU, ali da nijedna nije ni blizu toga.

- Poslovanje u regionu mora da bude što brže, što jednostavnije i što jeftinije - rekao je Vesović. Konačan cilj, prema njegovim rečima, nije regionalno tržište, već zajednički nastup na evropskom tržištu.

- Nijedan poslovni čovek u regionu neće blokirati ovaj proces jer je to zajednički cilj i tu poruku treba da pošaljemo političkom sektoru - rekao je Vesović i naglasio da je politička podrška ipak ključna da bi se formiralo regionalno tržište.

Infrastrukturna povezanost regiona

Toplica Spasojević, predsednik „ITM Sistema“, koji je vodio drugi panel posvećen infrastrukturnoj povezanosti regiona, istakao je da su ulaganja u infrastrukturu dramatično poboljšale poziciju Srbije na Duing listi i da je to ključ razvoja svake ekonomije.

Šefica regionalne kancelarije EIB za zapadni Balkan Dubravka Negre podsetila je da su zahvaljujući investicijama EIB izgrađeni i rekonstruisani kilometri puteva u Srbiji i sačuvane hiljade radnih mesta.

- Do sada smo uložili i 250 miliona evra u zdravstveni sektor koji je trenutno na najvećem udaru - rekla je Negre i naglasila da je u transportni sektor do sada uloženo 2,3 milijarde evra, dok je u obrazovni sektor uloženo 275 miliona evra, a oko 100 miliona evra u zaštitu životne sredine.

Milan Maksimović, izvršni direktor „Infrastruktura železnice Srbije“, rekao je da su u toku značajne investicione aktivnosti vredne više od milijardu evra.

- Plan je da u narednih pet godina investiramo sedam milijardi u obnovu i izgradnju pruga i objekata - rekao je Maksimović. Naveo je da je u planu izgradnja brze pruge Beograd-Niš i do granice sa Severnom Makedonijom, kao i da se radi i na izgradnji pruge do Crne Gore. Kao trenutno najveći izazov za Železnice izdvojio je izgradnju pruge velike brzine od Beograda do granice s Mađarskom.

Direktor sektora za izgradnju „Koridora Srbije“ Aleksandar Senić ukazao je na značaj završetka Koridora 10.

- Tamo gde se gradi infrastruktura, niču fabrike i menja se poslovni ambijent. Lokalne firme postaju podizvođači dok istovremeno uzlet beleže ugostiteljstvo i hotelijerstvo - ukazao je Senić i najavio nove projekte putne infrastrukture koji su vredni više od pet milijardi evra, a najveći izazov je, prema njegovim rečima, Vožd Karađorđe.

Slavoljub Tubić, pomoćnik v. d. direktora JP „Putevi Srbije“, naglasio da projekti stižu na vreme i da se eksproprijacija ubrzava.

- Bitno je uraditi nove puteve, ali takođe je bitno i održavati postojeću putnu mrežu - rekao je Tubić i dodao da su lokalni putevi veoma važni za razvoj regionalnog tržišta.

Direktor „Štrabaga“ Dragan Ršumović naglasio je da se pandemija osetila, naročito u budžetima lokalnih samouprava, ali je rekao da kompanija neće smanjivati plate i otpuštati zaposlene.

- Mnogo naših zaposlenih odlazi u Nemačku ili Austriju, jer dobiju bolje uslove nego što može da im ponudi bilo koja srpska firma - ukazao je Ršumović.

Kurir.rs/ Jelena Vukić 

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja